Prvi put je novosadska publika mogla da vidi radove keramičarke Lane Tikveše 1988. godine. Na istom mestu, u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, Tikveša je izlagala, zajedno sa Natalijom Banjac i Valentinom Savić, 2005. godine. Konačno, nakon dve decenije njene radove ponovo vidimo u Likovnom salonu Kulturnog centra, dosledne u osnovnoj ideji autorkine poetike, ali u svakom pogledu promišljenije i zrelije artikulisane.
Pre detaljnijeg uvida u izložene radove treba naglasiti specifičnost procesa nastanka keramičkog predmeta, kao i osobenosti ponašanja gline kao materijala, postizanja različitih formi i tekstura, odnosno samog puta od zamisli, preko veštine procenjivanja ponašanja sirovine u svakoj etapi rada – odnosno, od ideje, do ostvarenja sa kojim se susrećemo u galerijskom prostoru.
Postavka nazvana Arheologija budućeg nastajala je tokom poslednjih nekoliko godina, dovodeći, korak po korak, do skupa zidnih i slobodnostojećih umetničkih radova. Karakteriše ih poigravanje s različitim teksturama keramičkih površina koje stvara utisak rustičnog, ili „porcelanskog“ izgleda. Takođe, većina izloženih radova predstavlja kompilaciju keramičkih fragmenata i različitih prirodnih materijala: komada drveta nalik na komade naplavine – bez obrade ili kolorisanih – perja, krzna, metala, do metalnih implementacija koje ukazuju na primenu elektronske tehnologije. Prikazani oblici u načelu imaju polazište u stvarnim formama; čak se ne bi moglo reći da autorka beži od realnog pojavnog sveta, ali je isto tako očigledno da u njima traži povod za metaforičko ili asocijativno prepreoblikovanje konkretnog u arhetipsko ili večno značenje. Jedan od takvih primera nalazi se u motivu školjke (odnosno u školjki kao predmetu), produktu prirode koji se može naći u peščanim nanosima poteklim iz Panonskog mora, u kamenim slojevima dna drugih davno presahlih okeana, među artefaktima arheoloških iskopina iz različitih perioda drevnih civilizacija, a konačno, školjke su definisane i kao sigurno utočište u filozofskim spisima Gastona Bašlara. Keramički delovi skulptura u načelu su kompatibilni sa interpolacijama različitih, već pomenutih materijala, jedna forma se nadovezuje na drugu.
Nasuprot ovom saglasju, porcelanski glatke površine koje emaniraju beličasti sjaj, u celosti su kontrapostirane robustnim, višebojnim i tamnim fakturama drvenih fragmenata, ili rđom nagriženih metalnih delova; različitost blisko postavljenih površina, kao i odnos pojedinačnih fragmenata i celine, dinamično su suprotstavljeni tako da asociraju na pokret zaleđen u trenutku, te potvrđuju nastojanje autorke da sačuva svaki poseban momenat, ili makar bledo sećanje na njega. Sukob arheologije prošlosti i arheologije budućeg zasniva se upravo na asocijativnoj prirodi predmeta koji iz svog organskog sklopa mutiraju do produkata novih tehnologija. Oni su poput protagonista sumanutih pripovesti iz nekog SF romana, u kojima predmeti iz daleke prošlosti preživljavaju kroz vreme i svedoče o životnim procesima koji su pripadali ritualima nekih izgubljenih civilizacija. U vreme opšteg tehnološkog sloma očuvali su u sebi tragove davnašnjih ceremonija u koje ljudi budućnosti više nisu u stanju da proniknu. Na taj način filozofija naše civilizacije o kontinuiranom napretku pokazuje i svoju drugu stranu, pogrešno uverenje da svaki napredak obavezno donosi nešto bolje i sadržajnije.
O osvrtu na prošlost, a istovremeno potrebi komunikacije, govore i naslovi nekih radova, poput Otmica Evrope, Are you talking to me? ( nastale 2021), Mitsko biće, Totem, Kôd ( sve iz 2023), Mali kućni set, Terminator ili Kosmička ( iz 2025). „Da li je naša savremenost samo novi oblik nečeg arhaičnog? Da li smo još uvek bića vođena iskonskim instinktima ili smo civilizacijskim procesima transformisani u nešto drugo?“, pita se i sama Lana Tikveša u uvodnom obraćanju u katalogu. Nije reč samo o retoričkom pitanju, već o stvarnom podsticaju na razmišljanje, upućenom svakom ko je voljan da traži odgovor. Zahvaljujući kompleksnoj pojavi i umetničkoj artikulaciji, prikazane keramičko-multimaterijalne skulture/instalacije veoma uspešno prevazilaze sterilni ambijent galerisjkog prostora i stupaju u živi dijalog sa posmatračem kao predstavnikom sadašnjeg trenutka.
Dnevnik
| Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
Dnevnik