Наслови

КАД ДЕРОЊЕ ЗАМИРИШУ НА ПОГАЧИЦЕ И КРОФНЕ „Златне нити” уткане у сласт и традицију

Отићи у Дероње а не пробати чувене погачице и крофне које месе и пеку жене из Удружења „Златне нити”, па онда као да у Дероњу нисте ни били!

Сваки четвртак резервисан је за мирис домаћих ђаконија на главној Улици краља Александра, у центру, испред етно куће, где вредне даме продају погачице и крофне по симболичној цени од 50 динара.

– Наше опредељење, као жена у удружењу, јесте вез на платну, али од крофни и погачица се финансирамо – причају нам жене. – Ово је село у ком се одувек много месило, кисела теста су овде позната, жене су за то махери. Не постоји тајни састојак, битно је да се све добро умеси!

Осим неприкосновене хране, вредне даме из „Златних нити” воде рачуна о великој кући коју су добиле на коришћење, а која је некад припадала католичкој цркви као парохијски дом. Након што су га довеле у ред, сваку просторију су преуредиле тако да сад имају мештанску собу, србијанску, католичку и изложбену.

– Ова кућа је стара више од 290 година и под заштитом је. А пре него што смо ми овде ушле, била је затворена 40 година! Тада су се мештани организовали и сређивали, смеће су износили тракторима… Наравно, некад је и нас жена било више, тако да се сад трудимо да се све ово не затвори – наглашавају наше саговорнице!

А кад не сређују кућу, не пеку храну или се баве неким рукотворинама,чланице „Златних нити” организују своју чувену „Крофнијаду” која је ове године одржана почетком јула у оквиру манифестације „Тамбура у срцу Дероња”.

 

Л. Радловачки


Пројекат „Скривени драгуљи војвођанских села и варошица” реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.