Pozorišni muzej Vojvodine, institucija osnovana sad već daleke1982. godine sa zadatkom da prikuplja, štiti, čuva, obrađuje, proučava i prezentuje muzejsku građu i publikuje podatke o pozorišnoj umetnosti i kulturi Vojvodine – i dan danas, bezmalo četiri i po decenije kasnije, deluje iz starog salonskog stana u centru Novog Sada. A to praktično znači da nema stalni izložbeni prostor, te da je svekolika građa o kojoj brine praktično smeštena u svojevrsnom depou. A u fondu Muzeja pohranjeno je više od 80.000 predmeta: manuskripti dramskih dela, akta i druga dokumenta, memoarska građa, prepiska, fotografije, plakati, programi, umetnička dela, scenografske makete, kostimi, scenografske i kostimografske skice, lutke, lični predmeti eminentnih pozorišnih stvaralaca, audio i video zapisi.
U takvim uslovima svaki izložbeni izlazak iz okvira četiri muzejska zida predstavlja svojevrsno otkrivanje javnosti istinskog teatarskog blaga. Takav je, recimo, svojevremeno bio pristup postavci posvećenoj najizvođenijem vodvilju znamenitog komediografa Koste Trifkovića, „Izbiračici”, napisanoj 1872. godine. U tom svetlu je iz muzejskih fondova na „svetlosti pozornice” iznet materijal koji je trebalo da skrene pažnju na društveno-političke i kulturnoistorijske okolnosti Trifkovićevog doba, te na plodan profesionalni angažman ovog pisca. Istovremeno, u fokusu su bili i muzeološki odgovori na pitanja šta je Kosta Trifković srpskoj dramskoj književnosti; šta je onovremeno pozorište Trifkoviću a šta onovremeni Trifković pozorištu, te šta je naš komediograf teatru 20. i prvog kvartala 21. veka.
Kako pojašnjava teatrolog dr Zoran Maksimović, kustos Pozorišnog muzeja, autorka izložbe Ivana Koči brižno je proučila pozorišne interpretacije „Izbiračice” od polovine prošlog veka do danas, koje su se, u skladu s istorijom svetskih teatarskih pristupa, modernizovale i iznalazile nova izražajna sredstva u inscenacijama ovog komada. „Unutar takvog stvaralačkog teatarskog korpusa Trifkovićeve Izbiračice, pokušali smo da proučimo segmente vizuelnih ostvarenja kao integralnih delova složenog pozorišnog izraza: scenografija, kostimografija, umetnički plakat, fotografija”…
Razmatrani su takođe i poetički koncepti stilizacije u likovnom izrazu, kojima je, polovinom prošlog veka, započelo savremeno tumačenje ovog našeg klasika. U tom svetlu Pokušavali smo, naime, da dokučimo do koje mere je stilizacija ipak više podređena ilustraciji istorijske epohe, a od kada je, i čime se to akcentuje, više u službi označavanja i vizuelne scenske akcije, bilo da je u pitanju rekonstruisanje epohe dela, bilo postupak aktuelizacije ili, pak, dekonstrukcije.
„Na ovom rizičnom a, opet, inspirativnom putu, susretali smo se sa brojnim imenima naše scenografije, kostimografije, kao i umetničkog plakata i fotografije. , Na postavci se mogu videti u reprodukovanom obliku radovi naših najeminentnijih scenografa i kostimografa: Milete Leskovca, Borisa Maksimovića, Milanke Berberović, Stane Jatić, Božane Jovanović, te autora plakata: Viorela Flore, Jovana Tarbuka i dr., kao i radovi fotografa: Jovana i Miomira polzovića, Branislava Lučića, Željka Jovanovića i drugih., kao što su Miomir Denić, Stevan Maksimović, Mileta Leskovac, Milica Babić Jovanović, Stana Jatić, Vesna Radović, Viorel Flora, Božana Jovanović, Aleksandar Zlatović, Boris Maksimović, Tanja Marčetić, Dijana Romić, Vera Galešev, Romana Knežević, Milanka Berberović, Miraš Vuksanović, Nikola Zavišić, Suna Kažić, Jovan Tarbuk, Veljko Stojanović, Jovan Polzović, Ruža Ćirić, Miomir Polzović, Branislav Lučić, Marko Kažić i brojni drugi”, navodi dr Maksimović.
Na kraju, posebnu pažnju u toku pripreme materijala za izložbu posvećena je recepciji, odnosno kreativnom vizuelnom izražavanju, i to inspirisanom pozorišnim ostvarenjima Trifkovićeve „Izbiračice”, učenika OŠ „Kosta Trifković”, TŠ „Mileva Marić Ajnštajn” i Škole za dizajn „Bogdan Šuput”. Takođe, studenti sa Odseka za umetnost i dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu dali su svoj stvaralački doprinos rekreirajući scenografiju Milete Leskovca za predstavu Srpskog narodnog pozorišta iz 1960. godine u vidu svojevrsne scenografske makete sa rotacionim mehanizmom. Sav ovaj materijal je na kraju takođe postao deo fonda Pozorišnog muzeja Vojvodine.
M. S.
Projekat „Blago depoa vojvođanskih muzeja” realizuje „Dnevnik Vojvodina pres”, a sufinansiran je iz budžeta Reoublike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.