Na današnji dan, pre 73 godine, 11. februara 1953, umro je Uroš Predić, naš veliki slikar, predstavnik akademskog realizma u srpskom slikarstvu, saopštio je Narodni muzej Zrenjanin.
Po sopstvenoj želji i želji svojih Orlovaćana, Uroš Predić je sahranjen u porodičnoj grobnici u rodnom Orlovatu.
Narodni muzej Zrenjanin podseća da se početkom 1949. desila prepiska u kojoj su Orlovaćani uputili pismo „mnogopoštovanom čika Urošu Prediću“ sa molbom da bude sahranjen u rodnom Orlovatu.
Nakon nedelju dana stigao im je odgovor naslovljen “mojim dragim Orlovaćanima”:
“Duboko tronut vašom duševnom dobrotom, izjavljujem ovde svoj pristanak na vašu počasnu nameru, da svojedobno prenesete moje smrtne ostatke u Orlovat i tamo sahranite u porodičnu grobnicu mojih roditelja, po pravoslavnom obredu, tiho i skromno, kako priliči mojoj nerazmetljivoj ličnosti i celom mom životu i radu. Na taj način učinićete da se vratim na večni počinak u svoj mili zavičaj, gde sam ugledao sveta, proveo svoje srećno detinjstvo i docnije proživeo punih petnaest godina kod svoje predobre stare matere sve do njene smrti, radeći kao slikar u slavu Božju i na zadovoljstvo i pouku naroda svoga. Tada sam imao mogućnosti da izbliže upoznam i zavolim svoje drage Orlovaćane, kojima odajem ovom poslednjom zgodom svoju večitu zahvalnost. Svesrdno predani Uroš Predić“.
Samo godinu dana nakon njegove smrti, u Narodni muzej Zrenjanin je stigao gotovo kompletan inventar umetnikovog beogradskog ateljea. To je danas Legat Uroša Predića u kojem posetioci mogu videti oba pisma koja se spominju u ovom tekstu, kao i fotografiju orlovatskog Odbora za sahranu Uroša Predića u njegovom ateljeu 1950. godine.