Prepoznat je najviše kao poeta, mada je podjednako uspešan i u ostalim književnim vrstama. Jovan Zivlak (Nakovo, 1947) spada među vodeće ličnosti savremene srpske književnosti. Njegov višedecenijski angažman u književnosti i kulturi dao je izuzetan doprinos u različitim oblastima, od učešća u brojnim žirijima, gde je uvek brižljivo i argumentovano nastojao da podrži dela koja su, kako se pokazalo, ostavila trajni trag u potonjem razdoblju, do pozicije urednika u izdavačkoj kući Svetovi, ostavivši dubok trag kroz objavljivanje najznačajnijih filozofskih i teorijskih dela nastalih u veku za nama.
Uz to, urednik je Novosadskog književnog festivala, koji okuplja eminentna imena evropskog pesništva. Kao pesnik, Zivlak je karakterističan po tome što stvara snažne i upečatljive slike koje su u funkciji mišljenja savremenog trenutka. Nosilac je najznačajnijih pesničkih nagrada u Srbiji i inostranstvu, a kao autor i priređivač potpisao je nekoliko desetina knjiga. Zivlakova poezija je u protekle dve decenije prepoznata kao vredna i u kontekstu evropske poezije. Tako mu je nedavno mu je izašla knjiga kod uglednog izdavača u Slovačkoj.
– Knjiga je izašla na predlog slovačkog pesnika Vićazoslava Hronjeca koji je izvršio izbor i prevod za izdavačku kuću iz Bratislave koja izdaje časopis Vertigo. U časopisu Vertigo kao separat izašao je izbor iz moje poezije. Vertigo je tako koncipiran da uz svaki broj objavi dva do četiri autora i u periodu od osam godina objavio je dvadesetičetiri naslova uglednih pesnika, iz slovačke i svetske savremene poezije. Pored poznatih slovačkih autora u seriji su se pojavili pesnici iz Španije, SAD, Engleske, Mađarske, Rusije (Nick Brooks, April Green, Patricia Gonzalvo de Jesus i dr). Knjiga se pojavila pod naslovom „Samarkand“ i to je dvadesetipeta moja pesnička knjiga na drugim jezicima (francuskom, ruskom, španskom, engleskom, italijanskom, poljskom, mađarskom, bugarskom, rumunskom, makedonskom). Krajem prošle godine u vrlo kvalitenom rumunskom časopisa časopisu „Eks ponto“, koji izdaju pisci iz Konstance pod pokroviteljstvom Saveza rumunskih pisaca, objavljen je izbor mojih pesama u prevodu Slavomira Gvozdenovića i Lučijana Aleksijua. Isti prevodioci objavili su izbor iz moje poezije u poslednjem prošlogodišnjem broju časopisa „Poezia“, koji izlazi u Bukureštu pod pokroviteljstvom Saveza rumunskih pisaca
Može li se izvući jedna, zajednička poetička crta vaše poezije i proze i koliko u njoj, kao temeljnih, ima severnobanatskih poetskih uporišta?
– Pre nego što sam se počeo baviti posvećeno književnošću bio sam uronjen u naivno otkrivanja sveta oko sebe. Književnost sam sretao u zvukovima epskih napeva i kroz govor i priče mojih nakovačkih krajiških sugrađana. Kasnije sam nastavio razgovor, često polemičan, sa upravnicom kikindske bibilioteke Jelisavetom Moravek. Kikindska biblioteka u vreme kasnih šezdesetih je bila ostrvo s blagom na kojem sam našao Aristotela, Platona, Ničea, Paunda, Eliota, Bodlera i mnoge druge bitne autore. Upozno sam tada mnoštvo mladih ljudi i nastavnika srednjih škola sa kojima sam vodio uzbudljive i otkrivalačke razgovore. Posebno su mi bili dragocen razgovori sa tadašnjim rediteljem Kikindskog amaterskog pozorišta Draganom Jovićem. Kasnije na studijama u Novom Sadu otkrio sam i uobličio svoje poimanje modernosti. Naučio sam da je jezik moje uporište. Jezik shvaćen kao dinamička matrica koja me stalno stavlja pred upitanost šta mi može reći o svetu. Pri tome on nije nekakvo spremište koje u sebi sadrži sve odgovore a mi bi samo trebalo da to otkrijemo. Naravno, jezik će biti produktivan, on će raditi za nas ukoliko mi radimo na njemu. Ukoliko se ne predamo iscrpljujućem i posvećenom istraživanju njegovih vidova. Jezik je dospevao iz moje čitalačke kulture i iz strasti prema poeziji koju sam sretao kod mojih najbližih sagovornika. Naravno, bio sam u stalnom konfliktu sa širom okolinom. Kikinda je u to doba, kasnih šezdestih, bila sredina koja je visoko poštovala tehnički, takoreći industrijski i ideološki levičarski aspekt stvarnosti.
Jedan ste od najprevođenijih savremenih domaćih pesnika. Šta jednom pesniku daje univerzalnost da bude razumljiv i van određenog vremenskog ili geografskog konteksta?
– Najbolji opis moje pozicije, recimo prema francuskoj savremenoj poeziji dao je Lionel Rej, izuzetni pesnik i intelektualac, u govoru o mojoj poeziji u pariskom PEN centru: “Moj je utisak da on u svojoj poeziji nagomilava istorijsko zlo, da smo uhvaćeni u realnost koja nas zatvara u čelične čeljusti teksta. Postoji nešto neumoljivo, neka vizija, ali to je pogled pesnika koji stvara istorijsku realnost koja je sačinjena od manje bitnih i takođe veoma bitnih događaja. Gotovo da postoji utisak gušenja, davljenja pod teretom istorijske aktuelnosti, onakve kakvu je živimo i one koja se meša u privatni život. To me je iznenadilo jer u francuskoj poeziji danas ne vidim da se pravi fikcija od istorijske realnosti. Verovatno je da poezija u prevodu nije isto što i original, ali moj je utisak da je to poezija koja govori o istorijskom zlu, okrutnom, bez uzmicanja, bez leka.”
Kao urednik u “Svetovima” i “Adresi” dali ste veliki doprinos u afirmaciji mnogih književnika. Da li bi, po Vama, borba pisaca za afirmaciju uvek trebalo da bude sistemska ili strogo individualna?
– U književnosti sistem je moguć tek aposteriori. Ja sam bio u posebnoj poziciji da otkrivam vrednosti, oblike, ideje, estetike… u nastajanju. Nesporno da sam se trudio da se obrazujem, ali posebnu vrstu talenta da prepoznam vrednosti niko određen mi nije mogao dati. Pisci umnogome zavise od osetljivosti urednika, kritičara i kolega pisaca. Kultura koja dominira priprema tlo za otkriće pisaca koji imaju šta da nam kažu.
Časopis “Zlatna greda” koji uređujete, istrajava uprkos nevremenu za pisanu reč. Kako se nosite s teškoćama koje nosi jedna neprofitna delatnost kao što je izdavanje književnog časopisa?
– Časopis “Zlatna greda” je utemeljen u zastupanju savremene književnosti u nas, u otvorenosti prema svetskim kulturama, u zastupanju teorijskih i analitičkih ideja, tumačenju društvenih pojava i uloge umetnosti i književnosti u njima. Širina zahvata koju neguje ovaj časopis otvara puteve prema upoznavanju savremene američke književne scene, engleske, francuske, ruske bugarske, rumunske, ali i norveške, danske, holandske, tibetanske, tamilske… Takođe, na stranicama Grede srećemo nova tumačenja dendizma, spektakla, savremenog romana, Raičkovića, Tasića, Albaharija, Valerija, Dučića, i mnoštvo novih pesničkih tekstova i proznih priloga naših i svetskih autora. Časopis ima i revijski karakter, informacije o svetskim nagradama, položaju knjige, borbi intelektualaca za slobode, tržištu kulture itd, kao i različite kritičke priloge o našoj savremenoj književnosti.
Dnevnik
Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press DOO, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.