У седмици за нама у Балетској школи у Новом Саду промовисана је монографија балетолога Габриеле Теглаши Јојкић којом је заокружено првих 75 година ове изузетне уметничко-образовне установе.
Подсећања ради, Балетска школа у Новом Саду основана је 25. децембра 1947. у оквиру Драмског студија при тада Војвођанском народном позоришту (коме се 1951. враћа име Српско народно позориште). Већ следеће, 1948, одсек прераста у средњу балетску школу класичне оријентације. У потоњим годинама систем школовања ће се унеколико променити па тако данас играчи пролазе кроз основну и средњу школу, обе у трајању од четири године, а поред класичног балета, од 2003. године постоји и одсек Савремена игра, да би следеће, 2004, почео са радом и одсек Народна игра.
Кроз мноштво фотографија, докумената, сведочења, градећи врло детаљно, поуздано и прецизно причу о школи, њеним наставницима и полазницима, ауторка је истовремено исказивала и велико поштовање балету као врхунској уметности. Како у свом слову о монографији напомиње театролог др Зоран Максимовић, иако је Габриеле Теглаши Јојкић током стварања ове књиге свој лични угао посматрања ставила у други план, монографија ипак садржи и запажања која нису лишена емоционалних, па и сентименталних примеса, а што заправо одаје јединствену слику и зналачко-стручног и танано сазданог писања о балетској уметности. „Сензибилитет којим је проткала своје квалификоване, утемељене, стручне записе и литерарно их обојила, несумњиво да подстиче, надахњује и шаље обавезујућу поруку како некадашњим ђацима, данас играчима, тако и будућим генерацијама полазника”, наводи др Максимовић.
„Иако груба реалност и свакодневни захтеван и исцрпљујући рад у балетској сали нимало не личе на ону лепоту која се на позорници приказује, балетско образовање оставља трајни траг у срцима свих оних који су Балетску школу у Новом Саду похађали”, др Зоран Максимовић.
Уз имена наставника и некадашњих ђака Балетске школе, у монографији су дате и сажете биографије, које и стручну и најширу јавност упознају с њиховим досадашњим постигнућима. При томе је веома приметно исказано поштовање и према сваком од ученика, и према њиховим предавачима, чиме је, у ствари, ауторка исказала велики респект и дивљење према самој Школи. На крају књиге Габриеле Теглаши Јојкић је, водећи рачуна и о читаоцима ван професије, понудила и речник појмова – драгоцени прилог овој монографији, али и афирмацији и упознавању балетске уметности, будући да су стручни називи и начин рада у балету приближени на једноставан и разумљив начин најширем читалачком кругу.
Захваљујући великом искуству и стручном ауторитету Габриеле Теглаши Јојкић, новосадске балерине, балетског педагога и дугогодишње председнице Удружења балетских уметника Војводине, која је савесно, предано, зналачки и с великим истраживачким стрпљењем и жаром проучила постојећу грађу и умешно је обликовала, монографија „75 година Балетске школе у Новом Саду” представља трајни и поуздани извор за проучавање историје не само балетског школовања у Новом Саду, већ и српског балета, позоришне педагогије и саме театарске уметности у нас.
Како је то закључио и др Зоран Максимовић, ради се о студиозној, обухватној, богатој и стручној монографији која на најбољи начин упознаје и људе из професије и поштоваоце балета и публику с првим корацима и стицањем вештина и умешности у каријери будућег балетског играча.