Мира Траиловић, најмоћнија жена српског позоришта, оставила је дубок траг у театралној историји. Поводом стогодишњице њеног рођења, часопис „Сцена” доноси број посвећен њеном великом утицају на развој Атељеа 212 и Битефа, као и на културну сцену Србијe.
Истина је, наиме, да је Мира Траиловић најмоћнија жена домаћег позоришта свих времена, да је била стожер Атељеа 212 у доба када је овај театар био перјаница европске театарске авангарде, да је њеном режијом Гетеовог „Фауста” Атеље и отворен, да је са Јованом Ћириловим основала Битеф – озбиљну напрслину у Гвозденој завеси која је својевремено делила Запад од Истока, да се успешно бавила културном дипломатијом много пре но што је овај појам дефинисан – делић је текста Александра Милосављевића у помен 100 година од рођења Мире Траиловић, што је изабрано за темат новог броја Часописа за позоришну уметност „Сцена”, који издаје Стеријино позорје.
У то име, Ксенија Радуловић написала је „Коментари и судбина”, а приложени су и текстови “Госпођа из великог света” Феликса Пашића, као и песма “На вест о смрти госпође М. Т.” Данила Киша.
– Какав добро обављен посао, Смрти, какав успех, срушити такву тврђаву! – записао је Киш.
У осталим, редовним рубрикама „Сцене”, мноштво је вредних текстова, међу којима су критички прегледи бројних фестивала – Битефа, Јоаким Интер Феста, Дана Зорана Радмиловића, Фестивала без превода, Бориних позорипшних дана, Шумеса, Вршачке позоришне јесени и фестивала музејског театра и филма.
Међу јубиларнима су и текстови Жељка Јовановића, посвећени 75 година Позоришта на Теразијама и 40 година Звездара театра. Интервјуи садрже разговор Марине Миливојевић Мађарев са Љубицом Бељански-Ристић, као и разговор Оливере Милошевић са Милом Рауом.
Горан Ибрајтер пише „Одлазак песника”, поводом смрти Зорана Ђерића, који је био и позоришни човек.
Рубрика „Нова драма” објављује текст „Невидљива брига” Дивне Стојанов, ауторке познате по драматуршком раду и писању позоришне критике.