У Музеју савремене уметности Војводине данас у 13 часова биће представљена монографија “Новосадски културни плакат – појаве, аутори, дела” кустоса Владимира Митровића.
Промоција ове изузетно вредне публикације одржава се у оквиру програма изложбе “Новосадски културни плакат 70-их и 80-их”, која је проистекла из саме монографије и до 26. априла поклонике уметности упознаје са више од стотину плаката из колекције МСУВ.
Сама монографија указује на око две стотине плакатских радова које покривају историју плаката на овом простору дугу више од века. Поменуто је при томе преко 50 аутора који су били активни у Србији и Војводини од периода после Другог светског рата до данас.
„За разлику од тек повремених догађаја на југословенским, па тако и новосадским улицама и трговима, од државних манифестација, скупова и парада, до сасвим ретког алтернативног деловања, карневала и уличних акција, присуство плаката у јавном простору није био ексцес већ скоро уобичајена појава, посебно када су они, а углавном јесу, били изложени (постављени) на за то унапред предвиђена места”, пише Митровић у књизи. „Плакати су тако фактички били саставни део тог танког слоја визуелне културе (оглашавања) у јавном простору. Дакле, део институционалног уметничког стваралаштва које се приказује у просторима свакодневнице. Ипак, за разлику од већине европских градова, плакати и уопште оглашавање у Новом Саду је било сасвим скромно и спорадично”.
Ипак, од шездесетих година прошлог века, како наводи аутор монографије, у култури, чији су главни јавни визуелни експоненти били баш плакати, они су испитивали границе и природу политичких и друштвених промена којих, вероватно, тадашњи актери и нису били до краја свесни.
„Публика којој се уметници путем плаката обраћају тражила је можда само пуку информацију (шта, где, када), али данас, после толико година, они не само да постају симболи свог времена него и истинска уметничка дела која са поводом којим су створена имају исто толико као што и свако друго ликовно дело има своју тему”.
У том светлу као уметнички феномен, новосадски културни плакат, са ауторима и њиховим плакатским остварењима, развио се у сасвим посебну појаву унутар широког спектра савременог уметничког и дизајнерског стваралаштва упркос чињеници да је био везан првенствено за позоришне представе и ликовне манифестације, као и за најавне плакате изложби, салона, фестивала, акција и пројеката.
„Већина аутора новосадске школе културног плаката је наставила своју активност и током првих деценија новог миленијума, док се у међувремену појављују нове генерације графичких дизајнера школованих на новосадској Академији уметности, где су неки од професора били и кључни актери успона плакатске уметности у овој средини”, истиче Митровић. „Плакат се последњих година, природно, вратио својој уметничкој бити. Као посебан предмет још увек се предаје у средњим и вишим школама дизајна, као и на академијама. Постоје редовне манифестације на којима се
презентују нова остварења у области плаката – Бијеналне изложбе ФОРМА Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине, Тријеналне изложбе позоришног плаката и графичког обликовања при Стеријином позорју, Бијенале студентског плаката – као и повремене колективне и самосталне изложбе уметника плаката. Све то говори да плакат као да ипак није заборављен и занемарен, настављајући тако своје трајање више од века и по, као један од још увек најпрестижнијих видова графичке уметности…
Поред аутора, данас ће на промоцији монографије “Новосадски културни плакат – појаве, аутори, дела” говорити рецензенти књиге Урош Недељковић и Здравко Рајчетић, као и дизајнер публикације Ненад С. Лазић.
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина Пресс ДОО, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.