У склопу обележавања великог јубилеја, 100 година рада Архива Војводине, у овој кући докумената отворена је изврсна монографска изложба „Хероји новосадског неба” Мирослава В. Јаћимовића, посвећена војним авијатичарима који су оставили неизбрисив траг у историји српског ваздухопловства.
По речима директора Архива др Небојше Кузмановића, кроз грађу делом обрађену под њиховим кровом, делом позајмљену из других институција, посетиоци могу да се упознају са првим корацима авијације на тлу Новог Сада и Петроварадина између два светска рата, причом о првом новосадском аеродрому који је обухватао Сајлово, Детелинару и Авијатичарско насеље, првом фабриком авиона „Икарус” 1923, чувеном „Такмичењу за краљев пехар” одржаваном између 1926. и 1936, све до Априлског рата и учешћу овдашњих пилота у одбрани отаџбине…
Један од темеља изложбе су фотографије и биографије наших чувених летача, од којих је већи део своје јунаштво показао већ на Солунском фронту, где су извели око 3.000 борбених летова и оборили неколико непријатељских авиона, а после рата су служили у Новом Саду и питомцима преносили своја знања.
– Нови Сад је израстао у центар авијације Краљевине СХС, па је имао и пилотску школу, и школу за ваздухопловне извиђаче, ваздухопловни арсенал, најмодернији аеродром и врсне инжењере, који су од 1923. године почели да праве и авионе – наводи Мирослав В. Јаћимовић. – А ко су ти пилоти? Јован Југовић, командант новосадске авијације и јунак са Солунског фронта, Бранко Вукосављевић такође, Тадија Сондермајер који је са колегом Бајдаком летео туру од 14 дана до Индије и назад, а после био оснивач цивилне авијације, па Драгитин Долански, летач који је извршио први скок падобраном и многи други. Нажалост, како је тај позив био веома одговоран и тежак, део њих положио је свој живот. Оно што је свима заједничко је да се погинули премлади, између 20. и 30. године живота. Данас је многима заједничка и гробница која се налази у Новом Саду.
Јунаци Априлског рата
И у Априлском рату је новосадски Први ваздухопловни пук такође изнедрио хероје о којима се мало зна.
„Однос снага на небу је био најмање 10 на према 1 у корист окупатора. На борбеним задацима новосадски пук је изгубио 11 летача, међу којима и команданта пука и једног командира. Девет авиона изгубљено је на борбеним задацима, 14 је уништено на земљи. И Први ваздухопловни пук званично је престао да постоји са капитулацијом војске”, навео је Јаћимовић, уз наду да ће актуерлна изложба једног дана добити свој наставак кроз пручу о тим јунацима.
Управо један од циљева ове тематске изложбе и јесте био да се кроз њу оживе јунаштва и подвизи српских летача. Како је на отварању изложбе подсетио њен аутор, исте те 1926, када је државна архива у Новом Саду отворена, на једном авио-митингу на аредорому код Прага погинуо је Јован Југовић, командат Првог ваздухопловног пука. По њему ће новосадски војни објекат већ следеће године понети име Аеродром потпуковника Југовића, да би се убрзо усталило само Југовићево, који и данас касарна носи. Тако да и касарна за мање од годину дана слави свој велики јубилеј под овим именом. Па ето можда прилике, додао је Јаћимовић, да се овом истакнутом солунском борцу још једном одужимо.
Иначе, део поставке управо је везан и за Авијатичарско гробље, формирано 1923. унутар комплекса Католичког гробља у Футошкој улици. Годину дана касније откривен је тамо и споменик у виду тамног авиона који је носем окренут ка тлу, а на њега су за сваку војничку жртву додавана, на већ постојећи венац, плочица са именом настадалог пилота. На том су споменику, пре но што ће, нажалост, нестати током окупације града рату, налазила имена 56 ваздухопловаца. Овај као и низ других података сажео је Мирослав В. Јаћимовић у монографску студију „Новосадски ави-
јатичари између два светска рата”, која је у издању Архива Војводине и Друштва архивских радника Војводине објављена у сусрет изложби.
Изложба „Хероји новосадског неба” заинтересовани ће моћи да је обиђу током наредних двадесетак дана, када ће је заменити још једна монографска поставка – посвећена 100. годишњици Архива Војводине.