Две седмице пре но што ће у свом матичном театру, на сцени Српског народног позоришта одиграти представу „Арсеник и старе чипке“ којом ће отићи у пензију, под сводовима ове куће представљена је монографија о Гордани Ђурђевић Димић, првакињи драме СНП-а, из пера новинарке Вечерњих новости Јованке Симић.
Како је ауторка рекла, за њу је писање монографије била двострука привилегија, у првом реду зато што је Гордана Ђурђевић Димић изванредна глумица, а потом и стога што ју је она одабрала да о њој пише.
– Четири деценије је Гордана провела на сцени СНП-а, што речито говори о њеној богатој каријери – казала је Јованка Симић. – Одиграла је 58 улога у СНП-у, 18 у театрима у Суботици, Зрењанину и Крушевцу. Готово свака друга рола овенчана је барем једном наградом, а до данас је 31 признање добила укључујући и Добричин прстен, најзначајнију награду за животно дело. Одигрла је 33 улоге у филмовима и ТВ серијама и двадесетак у радио драмама.
По речима Симићеве, Горданин глумачки опус својеврсни је буквар, путоказ будућим нараштајима глумаца, који из њега могу да науче много тога.
Монографија којом се СНП одужује за четвородеценијску посвећеност Гордане Ђурђевић Димић матичном позоришту саткана је од 10 поглавља у којима о њој пишу и колеге глумци, редитељи, театролози, а и она сама. Побројане су њене награде, позоришна и сва друга остварења, критике.
Редитељка и књижевница Вида Огњеновић, један од аутора текстова у монографији, на јучерашњој промоцији казала је да је Гордана глумачка институција.
– Она је збир и формула. За њу нема несавладивих момената на сцени и улога. Зато је са њом дивно радити, то кажем као редитељка, јер смо се много пута нашле поред текстовима, она пред улогама, ја пред решењима. Никад нисам имала ништа да додам ономе што је она предложила и одиграла. Она је мени режирала своје улоге и на томе сам јој захвална. Поседује нешто што је ретко међу глумцима, а то је велика уметност и редак таленат. Постигла је у чудном, необичном нимбусу глуме да остане своја, препознатљива и да се не понавља – рекла је између осталог Вида Огњеновић одрецитовавши на крају Гордани песму „Хамлет“ Бориса Пастернака и рекавши да јој се одувек дивила.
На представљању штива о тој позоришној диви, које је понело назив по њеној реченици „Вредело је“, говорили су још редитељ Харис Пашовић, театролог Зоран Максимовић, глумци Миодраг Петровић и Тијана Максимовић, Горданина колегиница која је рођена истог датума и године као и она, са којом је ишла у школу и на академију, и заједно ће обе играјући 6. јуна у представи „Арсеник и старе чипке“ отићи у пензију.
– Никада нисам била звезда, ја сам човек колектива – истакла је Гордана Ђурђевић Димић. – Рођена сам у доба социјализма, и љубав према колективу коју сам из тог времена понела, остала је до данашњег дана. Чињеница да сам добила монографију, много ми значи, али толики људи су били око мене, и редитељи и глумци, и ја без њих не бих ни упола могла од овога да направим да нису били такви какви су. Увек сам се дружила са талентованим људима, који су више знали од мене и можда је то формула и за мој успех. То је гараниција да ћете напредовати у томе што вас занима, а игра ме је одувек занимала. Вредело је играти се, вредело је радовати се, стварати, без ових људи овде, мој живот би био много сиромашнији.