У Заводу за културу војвођанских Словака приређена је изложба одабраних радова Зузане Халупове (1925–2001), у склопу обележавања стоте годишњице рођења најпознатије наивне уметнице са ових простора. Поред 20 слика, насталих у њеном атељеу, посебно поглавље изложбе биће промоција портрета Зузане Халупове, који је по наруџбини Завода за културу војвођанских Словака израдио познати новосадски уметник Ђула Шанта.
Зузана Халупова (1925–2001), у родној Ковачици знана и као Мама Зузана, била је једна од најистакнутијих уметница наивног сликарства, позната по томе што је децу приказивала као централне фигуре својих слика. Њени радови нису били само уметнички прикази, већ су били приче о детињству, невиној срећи и безбрижности. На платнима су деца била више од фигура – она су била суштина њеног света, кроз које је приказивала свакодневни живот, али и свет у којем доминирају радост и једноставност. Њена уметност је била дубоко укорењена у фолклору, са сценама из живота села, ликовима обученим у народну ношњу и ведрим, хармоничним бојама. Њен лајтмотив, девојчица у розе ношњи, симболизовала је њену нерођену ћерку Катарину, а кроз слике је преносила поруку љубави и наде.
Зузана Халупова, „сликарка срца”, остала је верна тим жанр-сценама и фолклору до краја свог стваралаштва. „Халупова је тај свој жанр, ту лепоту, сликала пуним срцем”, наводи историчарка уметности Јармила Ћендић уз напомену да су њене слике топле и ведре, а доживљај је исти чак и кад су јој теме тужне. У њеном опусу је неколико хиљада дела, с тим да је сликарка постала позната прво по сликама зиме, композицијама, најчешће препуним деце. Тек у каснијој фази њеног стваралаштва почели су да се јављају и библијски мотиви, спој словачког са фолклором Далеког истока.
Од прве, приређене 1968. у Дубровнику, па све до 1992, док је излагала, представљала је своје радове на укупно 59 самосталних изложби од Париза, Женеве и Токија до Њујорка, Јерусалима и Монтреала. Осим тога, Зузана Халупова је била велики хуманитарац, показујући да уметност има моћ да мења друштво, те су бројне њене слике настале за потребе хуманитарних акција, попут монументалне композиције посвећене Црвеном крсту у Женеви. Након 22. новембра 1973. године, када је сликаркину кућу у Ковачици посетио француски политичар Франсоа Митеран, који ће неколико година касније постати председник Пете Републике, Зузана је успоставила сарадњу са Дечјим фондом Уједињених нација. Управо ће УНИЦЕФ штампати њену слику „Зима” у облику новогодишњих разгледница у чак два милиона примерака.
Ниједна иоле озбиљнија галерија наиве широм света не може се сматрати релевантном ако нема слику Мама Зузане. Илустрације ради, на изложби у Токију свих 80 њених слика продато је за рекордна два и по минута. Купци нису питали за цену. Остварењима Халупове своје су колекције обогатиле многе светски славне личности: фудбалер Пеле, Урсула Андрес, Ален Делон, краљ Хуан Карлос, Мик Џегер… Добитница је бројних признања, међу којима и високог одликовања за животно дело „Ћирило и Методије“, као највећег признања које Матица Словачка из Братиславе додељује успешним Словацима у дијаспори. Изложба дела Зузане Халупове у Заводу за културу војвођанских Словака биће отворена до краја августа.
М. Стајић
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина Пресс ДОО, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.