Музеј Војводине обележава 179 година постојања двема изложбама које на различите начине осветљавају привредну и културну историју покрајине.
Изложба „Пиво: У ваше здравље!“ посвећена је три века дугој традицији пиварства на овим просторима, док поставка „Са зидова фабрике“ доноси избор ремек-дела српског сликарства из уметничке колекције Апатинске пиваре, која ове године обележава и велики јубилеј – 270 година постојања.
Ова изложба, чија је ауторка Драгана Гарић, виша кустоскиња и историчарка уметности, обухвата 16 репрезентативних дела из колекције у којој су заступљена нека од најзначајнијих имена српског сликарства 20. века. Међу њима су Петар Лубарда, Милан Коњовић, Миодраг Мића Поповић, Мило Милуновић, Предраг Пеђа Милосављевић, Стојан Аралица и Бошко Петровић. Већина дела из ове збирке настала је између тридесетих и деведесетих година прошлог века, а тематски преовлађују пејзажи и мртве природе. Посебну вредност колекцији даје чињеница да она није настајала као класична музејска збирка, већ као резултат дугогодишње праксе откупљивања уметничких дела, којом је фабрика истовремено подржавала уметнике и оплемењивала радни простор својих запослених.
У времену социјалистичке Југославије, када су велика предузећа често имала значајну улогу и у културном животу, уметничка дела постајала су део свакодневице фабричких колектива. Слике које су деценијама красиле зидове Апатинске пиваре данас тако представљају не само вредну ликовну целину већ и сведочанство једног времена и његовог односа према уметности.
Друга изложба, којом Музеј Војводине обележава свој рођендан, кроз тематску поставку чији су аутори историчари Веселинка Марковић, музејска саветница, и др Александар Хорват, виши кустос Музеја Војводине, води публику кроз развој пиварства на овом подручју. Од првих занатских радионица, у којима се пиво кувало у бакарним котловима изнад отвореног огњишта, до великих индустријских комплекса чија се производња мерила милионима хектолитара, пиварство је у протекла три столећа оставило дубок траг у привредној, али и друштвеној историји Војводине.
Почеци организоване производње пива на овим просторима везују се за прве деценије 18. века, када је, након повлачења Османлија, Хабзбуршка монархија приступила привредној обнови јужних угарских области. Досељавање немачког становништва, међу којим су били и искусни пиварски мајстори, имало је значајну улогу у развоју овог заната, док су плодне војвођанске равнице обезбеђивале јечам и хмељ, основне сировине за производњу пива.
Најстаријом пиваром на простору данашње Војводине сматра се она основана у Панчеву 1722. године. У Великом Бечкереку пивара је настала 1745, у Апатину 1756, док први сачувани подаци о вршачкој пивари потичу из 1742. године. Производња пива у Бечеју документована је већ 1754, а дугу традицију пиварства имала је и Сремска Митровица.
Преломни тренутак у развоју ове привредне гране наступио је током 19. века, када су увођењем парних машина, расхладних постројења и електричног погона некадашње мануфактуре почеле да прерастају у модерне фабрике. Како подсећају аутори изложбе, посебно место у том процесу имале су породице Вајферт и Дунђерски. Доласком Вајфертових 1840. започео је успон Панчевачке пиваре, која се касније убрајала међу пет највећих у Угарској. Лазар Дунђерски је, пак, 1892. у Чибу, данашњем Челареву, основао пивару која је од самог почетка била замишљена као индустријско предузеће, опремљено парним погоном и електричним мотором.
Пиварска индустрија делила је, међутим, и судбину великих историјских и економских потреса. Светска привредна криза тридесетих година прошлог века донела је драстичан пад потрошње, па су поједине фабрике, међу њима апатинска и вршачка, биле принуђене да обуставе производњу. Након Другог светског рата уследила је национализација, а потом и раздобље убрзане модернизације, које аутори изложбе означавају као својеврсну ренесансу војвођанског пиварства. О размерама тог успона сведочи податак да је Апатинска пивара од 1945. до 1991. повећала годишњу производњу са 13.500 на милион хектолитара, док је челаревска достигла 462.000 хектолитара. Пиво је, истовремено, постало део свакодневице, а препознатљиве етикете, рекламни плакати и телевизијске кампање неизоставни део популарне културе. Историја војвођанског пиварства тако је и прича о индустријализацији, предузетништву, животу радника и преображају градова, али и о фабрикама као простору уметности, а не само индустријске производње.