Književnost

Laslo Krasnahorkai (1954) jedan je od najznačajnijih savremenih mađarskih pisaca, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Već njegov prvi roman „Sátántangó”, objavljen 1985. godine (na srpskom izašao u izdanju

Književnik i istoričar Milan Micić jedan je od značajnih savremenih literarnih stvaralaca, koji zauzima istaknuto mesto na ovdašnjoj kulturnoj sceni. Ovaj pisac zapravo je istoričar po profesiji i izuzetno predan

Više od četiri decenije Franja Petrinović predstavlja jednu od najsvetlijih tačaka na književnom nebu Novog Sada i savremene srpske proze, pisao je žiri kada mu je dodeljena Nagrada za moderni

U minulih nekoliko godina u knjižarama se pojavio niz knjiga novosadskog pesnika, eseističara, antologičara Selimira Radulovića, aktuelnog upravnika Biblioteke Matice srpske: počev od knjige razgovora s publicistom Milošem Jevtićem uobličena

U rodnom Titelu juče je sahranjen Lazar Čurčić, bibliotekar savetnik, najbolji poznavalac stare srpske knjige i starog srpskog izdavaštva i štamparstva. Lazar Čurčić je rođen 24. oktobra 1926. godine. Na

Dana 12. avgusta 2025. godine napustio nas je Lazar Čurčić, bibliotekar savetnik, najbolji poznavalac stare srpske knjige i starog srpskog izdavaštva i štamparstva. Vest o njegovoj smrti objavljena je na

Povod za posetu književnom ateljeu ki­kind­skog pisca, no­vi­nara, ra­dij­skog vo­di­telja, li­kov­nog kri­ti­čar Dra­gana Ba­ti­nića, ko­ji se na vla­sti­tim knji­ga­ma (ko­jih ima de­se­tak) pot­pi­su­je pse­u­di­o­ni­mom Dra­gan Pop Dra­gan, knji­ga je za

Kako je to Marija Nenadić navela u recenziji knjige, “Momenti 1-49” Ota Horvata (Novi Sad, 1967), ova knjiga “nije za prelistavanje, ona je za promišljanje, za udisaj i izdisaj; za

Prepoznat je najviše kao poeta, mada je podjednako uspešan i u ostalim književnim vrstama. Jovan Zivlak (Nakovo, 1947) spada među vodeće ličnosti savremene srpske književnosti. Njegov višedecenijski angažman u književnosti

Ka­ko je to Ma­ri­ja Ne­na­dić na­ve­la u re­cen­zi­ji knji­ge, “Mo­men­ti 1-49” Ota Hor­va­ta (No­vi Sad, 1967), ova knji­ga “ni­je za pre­li­sta­va­nje, ona je za pro­mi­šlja­nje, za udi­saj i iz­di­saj; za