У Матици српској представљена је нова књиге академика Матије Бећковића – „Нигде никог, немамо куд”, објављена у издању Вукотић медиа.
По речима песника Селимира Радуловића, и данас се, у Бећковићевој песничкој личности, вртложе нови кругови искуства, сведочећи о песниковој вечитој младости.
– Кад се Матија смеје и сунце се смеје, и сав род, српски. Кад Матија пева о пролазном, а усходи к вечном, хранећ се храном, Очевом, и ми певамо, све растућ и цветајућ пред вратима Царства Његова. Као што се ни сува земља, жудећ за водом, не натапа, без воље, Очеве, тако се и Матијина песма, њене топло-опоре сузе-мисли, разигране као благовест, у ноћи, пре сванућа, као свећа, која светли, греје и пружа се, као цвеће, према сунцу, ка свим крајолицима српског рода, рађа вољом Његовом – оцена је књиге Селимира Радуловића.
Иначе, овом приликом је у Матици српској академику Матији Бећковићу уручена и Повељa за очување светосавског идентитета српског народа у Црној Гори „Др Божидар Бојовић – Слава Србину”, коју је утемељио Српски национални савјет Црне Горе.
– У свом непоновљивом и обимном делу, које се непрекидно допуњава и богати. Матија Бећковић је национални песник, у најузвишенијем значењу те речи. Нарочито је удес српског народа, у страшној ери 20. века, у жижи песниковог интересовања. Универзалне поруке, у стиховима, песник саопштава често архаичним, локалним и заборављеним, ровачко-морачким дијалектом српског језика. У тим поемама он горко-хуморно приповеда о историји, личној и колективној, што нас гони на сузе, од бола и од смеха – оцена је Српског националног савјета Црне Горе.