Жири Међународне награде за књижевност „Александар Тишма“, који су творили Илма Ракуза, Ласло Мартон, Матијас Енар, Владислава Гордић Петковић и Карл-Маркус Гаус сузио је број кандидата за ово угледно признање на пет имена.
У најужем избору за нашли су се писци: Георги Господинов (Бугарска), Миљенко Јерговић и Слободан Шнајдер (Хрватска), Хуан Габријел Васкес (Колумбија) и Леа Ипи (Албанија).
Георги Господинов је најпознатији савремени бугарски писац и један од најзначајнијих европских аутора данашњице, чија дела спајају иронију, меланхолију и промишљања о историји, сећању и идентитету. Међународну славу стекао је романима „Физика туге” и „Временско уточиште”, за који је 2023. године освојио Међународну награду Букер. У својим књигама често пише о животу у социјализму и његовим последицама на постсоцијалистичко друштво, као и о расту национализма и носталгији за прошлим временима.
Миљенко Јерговић један је од најважнијих савремених регионалних аутора, познат по романима, причама и есејима који се баве идентитетом, ратом, сећањем и свакодневицом простора бивше Југославије. Ширу књижевну афирмацију стекао је књигом „Сарајевски Марлборо”, у којој кроз кратке приче приказује живот у ратном Сарајеву. Његов стил одликује способност да велике историјске и друштвене теме претвори у интимне и снажне људске приче, без губитка њихове аутентичности. Јерговићева дела преведена су на бројне језике, а сматра се једним од најутицајнијих писаца постјугословенске књижевности. Поред књижевног рада, Јерговић је активан и као новинар и есејиста.
Награду додељује Фондација „Александар Тишма” са циљем очувања и афирмације књижевног наслеђа великог новосадског писца
Слободан Шнајдер је истакнути, међународно извођени и објављиван хрватски драмски писац, прозаиста, теоретичар и публициста. Новеле, есеје и позоришне комаде објављује од 1966. године. Од 2001. до 2004. био је директор Загребачког казалишта младих. Добитник је „Гавеллине” награде за драму, троструки добитник Држићеве награде, као и регионалне награде „Меша Селимовић” за роман „Доба мједи”. Ово његово дело, као и роман „Анђео нестајања” у Србији је објавила издавачка кућа Академска књига из Новог Сада.
Хуан Габријел Васкес колумбијски је писац, новинар и преводилац. Сматра се једним од најзначајнијих савремених приповедача у Латинској Америци и често га називају наследником Габријела Гарсије Маркеса. Међународни успех постигао је већ са својим дебитантским романом „Доушници” из 2004. године. Васкес свој приповедачки стил гради као супротност магичном реализму, фокусирајући се на стварну и насилну историју Колумбије кроз теме политичких прогона, ратова, нарко-картела и друштвених последица насиља. Готово у свакој земљи где су његова дела објављивана уручена му је нека књижевна награда.
Леа Ипи је истакнута професорка политичке теорије на Лондонској школи економије и политичких наука и ауторка која спаја политичку филозофију и књижевност, често преиспитујући однос између историје, идентитета и сећања. Рођена је у Албанији, у Драчу. Бави се марксизмом, критичком теоријом, национализмом, интелектуалном историјом Балкана, посебно Албаније. Објавила је и бројне радове у области политичке теорије. Њену аутобиографску прича о одрастању у Албанији на „крају историје“,,која је у Србији објављена под називом „Слободна” (издавач Геопоетика) књигом године су прогласили Њујоркер, Вашингтон пост, Фајненшел тајмс, Форин аферс. Британски часопис Проспект уврстио је Леу Ипи међу десет врхунских светских мислилаца. Радови су јој објављени на тридесетак језика.
Жири ће до краја маја донети коначну одлуку о избору лауреата међу наведених шест кандидата, а церемонија уручења награде добитнику биће одржана по традицији 24. јуна 2026. у Матици српској. Подсетимо, Међународну награду за књижевност „Александар Тишма“ додељује Фондација „Александар Тишма“ са циљем очувања и афирмације књижевног наслеђа великог новосадског писца, али и са циљем да нашу књижевност и културу што боље представи светским писцима. Награда се додељује сваке друге године за изузетно књижевно дело или целокупан књижевни опус писца. У складу са правилником Фондације, награђено дело може бити написано на било ком језику, али мора бити преведено и први пут објављено на једном од европских језика – енглеском, француском или немачком. Досадашњи добитници овог престижног признања су: Ласло Дарваши (2019), Давид Албахари (2022) и Сесил Вајсброт (2024).