У Културном центру општине Беочин вечерас у 19 сати биће отворена изложба „Виртуелна реконструкција дворца Оренштајн (Шпицер)“.
На овом пројекту, који уз помоћ савремених технологија не само оживљава историјски изглед једног од најрепрезентативнијих здања подигнутих почетком прошлог века у околини Новог Сада, него и даје смернице за његову обнову, ангажовао се петочлани тим новосадске Академије уметности и Покрајинског завода за заштиту споменика културе: мр Мирослав Шилић, др Владислав Кубет, др Исидора Амиџић, др Богдан Јањушевић и др Валентина Вуковић.
У обимну студији, која је, уз изложбу, проистекла из пројекта, аутори су, између осталог, објаснили и два различита имена која дворац у Беочину носи. Наиме, власник цементаре Хенрик Оренштајн јесте изградио овај објекат, али се касније његова ћерка Ана, којој је дворац припао, удала за Едеа Шпицера.
И тако је зет женином наследству подарио своје име. Дворац у Беочину је активно коришћен све до пре тридесетак година, да би данас био потпуно напуштен и запуштен, иако је од 1997. године формално заштићен као споменик културе.
Привремени кров постављен 2011, након што је оригинални пропао, још увек колико-толико штити унутрашњост, макар од атмосферских падавина, али је и његова конструкција сада већ под знаком питања. Некадашња стаклена башта сада је непрепознатљива рушевина, а са зграде отпадају све већи комади.
И екстеријер и ентеријер
Дигитални модели и мултимедијални прикази нуде конкретна решења за реконструкцију Шпицеровог дворца, уникатне грађевине која је због нових идеја, али и архитектонских и уметничких вредности, заслужила статус споменика културе. Осим централног здања дворца, дигитални рендери обухватају и помоћну зграду и комплетно двориште-парк, али и уређење ентеријера, а њихов квалитет донели су ауторском тиму Велику златну Форму на изложби УПИДИВ-а Форма 26 у Новом Саду. Пројекат је такође лане добио и похвалу на 47. Салону архитектуре у Београду, највише признање за неизведене објекте.
Током година су све вредније ствари, попут украсних елемената, старог бибер-црепа и друге грађевинске керамике одношене из дворца, па чак и скидане са њега, попут рукохвата од кованог гвожђа, држача за олуке и неких делова из купатила.
Аутори пројекта понудили су, стога, јасан путоказ за опоравак овог бисера архитектуре. Оно што ову студију издваја јесу управо дигитални рендери, које ће и публика у Беочину бити у прилици да види, а реч је о конкретним решењима за реконструкцију закључно са потенцијалним изгледом реконстуисаног објекта.
Иако су, са даљим протоком времена, све мање шансе да дворац заиста и буде обновљен, аутори студије упозоравају да би у супротном, његовим нестанком, неповратно био изгубљен важан сегмент културног наслеђа не само Војводине и Србије, већ и ширег региона средње и југоисточне Европе.