Упркос изузетним уметничким дометима наших врхунских музичких стваралаца и ансамбала, чини се да озбиљна музика остаје у другом плану и занемарена на програмима већине овдашњих медијских кућа.
Ипак и у таквим околностима постоје медијски посленици, музички уредници и критичари који се са запаженим резултатом баве представљањем и афирмацијом уметничке музике код нас. Једна од њих је уредница Редакције уметничке музике Радио Новог Сада Олена Пушкаш, која је за свој дугогодишњи успешан рад недавно добила угледно признање, награду београдског часописа „Музика класика” за медијску афирмацију уметничке музике.
– Доделу ове награде сам доживела као врло значајно признање, поготово што је то награда коју додељује часопис „Музика класика”, који је једини часопис који прати догађања на класичној музичкој сцени – каже за „Дневник” Олена Пушкаш. – У жирију је било шесторо музиколога, критичара и медијских стручњака који се јако добро разумеју у ту проблематику и стога ми је драго што сам добила ту награду.
Колико је данас важан посао музичког уредника, којим се ви бавите и шта би требало да буде најважнији резултат вашег ангажмана?
– Тренутно, на жалост, емисије уметничке музике постоје само на програмима јавних медијских сервиса, Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине и због тога мислим да је посао нас који на радију или телевизији водимо емисије класичне музике веома важан. У свом раду ја се увек руководим настојањем да у својој емисији публици увек понудим нешто ново и другачије од неких уобичајених садржаја. Притом ми је важно да у томе раздвојим оно што је квалитетно и музичаре који се озбиљно баве својом уметношћу, од оних који залазе у естраду. Позив музичара је веома тежак, захтева године и године напорног рада и вежбања, тако да и најбољи уметник мора да пролије јако много зноја да би достигао врхунац, а та његова борба је увек неизвесна. Због тога се ја трудим да у својим емисијама пре свега представим и истакнем уметничке резултате таквих музичара.
Чини се да је уметничка музика сада у засенку других музичких жанрова. Колико је због тога данас важна популаризација озбиљне музике и њено приближавање ширем кругу слушалаца?
– Најбитније је да децу и младе људе треба постепено и пажљиво упознавати са уметничком музиком у чему медији играју врло важну улогу. То се најбоље може постићи у емисијама за децу, где младој публици треба понудити на адекватан начин одабране музичке садржаје који су им блиски и прихватљиви, па ће онда поступно уз неке приче и објашњења, упознавање ићи све даље и даље. Слично је и са увођењем младих у свет опере, што је и код нас започето са постављањем на репертоар опера за децу. Ако се слушаоци постепено не уведу у музичку уметност, онда не можемо касније ни очекивати да имамо однеговану публику за нека озбиљнија дела и концерте који захтевају предзнање и неко дубље разумевање.
Од свог оснивања Радио Нови Сад је на свом програму имао бројне, врло слушане и цењене емисије класичне музике, али је њихов број с временом проређен. Колико је у таквим условима тешко изборити се са медијском поплавом других, много распрострањенијих врста музике?
– Некада смо имали разноврсније емисије и емисије које су биле и у дневном програму. Почела сам да радим 1986. године и памтим та времена која су била много боља у погледу медијске презентације уметничке музике. У редакцији нас је тада било много више, на сваког уредника је долазила по једна озбиљна емисија уз друге мање, пратеће послове. Емисије су биле разноврсније и рекла бих, њихов садржај је био озбиљнији. На програму су биле врло популарне емисије намењене младима попут “Дневника Музичке омладине” који је био једна од најдуговечнијих емисија тог типа на програму РНС, коју смо морали да угасимо, јер није било младих уредника који би је преузели од старијих колега. Неговала се музичка критика, која је сада готово нестала, не зато што се ми не би бавили критиком, него зато што се то просто не тражи. Сада је акценат стављен више на популаризацију уметничке музике, него на неговање неких садржаја на високом стручном нивоу па се и ми трудимо да у том погледу урадимо што више.
Када се присећамо тих прошлих времена, у музичким емисијама Радио Новог Сада слушаоци су тада могли да се упознају са најважнијим збивањима са европске и светске сцене. Колико се од тада до данас променило стање на том плану?
– Постојали су Опатијска трибина савременог југословенског музичког стваралаштва, Југословенско такмичење музичких уметника и други значајни фестивали о којима смо извештавали у нашим емисијама. Имали смо и добре контакте са фестивалима у иностранству, редовно смо одлазили на Прашко пролеће, на будимпештански фестивал, имали смо развијену сарадњу са Бергеном у Норвешкој и сваке године су наши уредници одлазили и пратили најзначајније европске фестивале уметничке музике. Ми смо све то, наравно, користили и Радио Нови Сад је био много више били укључен у праћење европске и светске музичке сцене, него што је то сад. Ипак, захваљујући интернету данас имамо могућности да слушамо концерте водећих светских уметника и пратимо врхунске музичке продукције, па и ја настојим да на тај начин нашим слушаоцима представим актуелне музичке трендове и све оно најбоље са светске сцене.