Na veliku radost gledalaca, serija „Radio Mileva” nastavlja svoj život od jeseni, kada na kanal RTS 1 stiže novih 30 epizoda.
Nova sezona o omiljenoj komšinici, koja „sve ume i u sve se razume” već se uveliko snima u autentičnom studiju u Vrčinu kraj Beograda. Kako saznajemo, u novim epizodama Mileva će biti usamljena jer su se iz njenog stana istovremeno iselile i ćerka Natalija i unuka Sonja. Ipak, osećaj usamljenosti neće je dugo pratiti. U razgovoru za „Dnevnik” glavna glumica serije Olga Odanović otkriva šta će njenoj Milevi ovoga puta vraćati osmeh na lice, ali i borbeni duh za pravdu i svakog stanara zgrade u Rankeovoj 12.
– Natalija i Sonjica su Milevin svet. Zbog njih Mileva živi, ali i zbog ovog divnog komšiluka. Posvađaju se oni, ali to je sve na nivou neke naivnosti, čistote i dečije igre. Mileva uvek nađe izlaz iz samoće zato što ima svoju najbolju prijateljicu Cvetu. Ona sad sa njom mora nešto da radi. Veliki je radoholik. Sa njenom najboljom prijateljicom Cvetom u novoj sezoni pokreće jednu ideju, koju razvijaju i u tome su 200 odsto. Mileva će, tako, biti zaokupljena 24 sata – otkriva za „Dnevnik” Olga Odanović.
Dobili ste veliko pojačanje u glavnim likovima. Kakva je sada ta nova energija na snimanju?
– Fantastična. Pazite, to su takve glumačke boje. Tu su nam Hristina Popović, Dušanka Stojanović Glid, Tijana Marković. Strašno je važno da kad se nešto dugo radi mora i da se osvežava nekim novim likovima, novim događajima, novim odnosima. Mi smo zahvalni. Čak i imamo i novi objekat, da ne otkrivamo sada sve. Mislim da će publika uživati u ovim epizodama koje trenutno snimamo.
I ranije ste zbog ove serije ulazili u različite cipele, a načuo sam da ćete u novim epizodama čak svirati i gusle. Hoćemo li vas čuti i kako pevate uz njih? Koliko je to bio izazovan zadatak za vas?
– Hoćete! Meni su sve to izazovi. Ne samo za mene, već za svakog glumca. Ovakvi projekti uopšte se ne događaju često kod nas i uopšte ta prilika da snimate jednu seriju šest godina. To se desi jednom i nikad više. Ovo će se sada u nekom doglednom trenutku i završiti i ja mislim da ćemo mi svi prepatiti zbog toga. Jako smo dugo zajedno i mi stvarno živimo ovu seriju. Mi bukvalno živimo ove likove sada ovde u Rankeovoj 12. Nekako smo jedan pravi kolektiv u kojem ima zajedništva i neke topline i ogromne radosti. To čini ovu seriju, zato je ona toliko i gledana. Zato je, valjda, vole i deca. To oko dece, koja su veliki fanovi serije, je neki poseban fenomen. Nekakva magija se desila. Još uvek konkretno ne možemo ni svi zajedno da otkrijemo što je to. Juče posle predstave koju sam igrala jedna devojčica je toliko plakala kad me videla. Kaže njena mama: „Šta da vam kažem, vi kod dece izazivate tu neku emociju”. U „Radio Milevi” se pojavljuju te neke iskonske, prave emocije, ne u svakoj epizodi, ali u svakoj, drugoj, trećoj. Tu i tamo se pojavi ta neka toplina. Mislim da nam to svima danas možda fali. Ljudi su malo i otuđeniji nego pre. Ne volim da poredim ovo vreme, sa nekim pređašnjim. Uopšte me to ne zanima, ali, čim ih serija vuče kao magnet znači da im to treba. Ja se nadam da ćemo se mi jednog dana vratiti i ne dopisivati se preko društvenih mreža. Ja nijednu društvenu mrežu nemam, niti me to zanima, ali bih volela da mladi ljudi shvate da je ipak sastati se sa nekim i ovako razgovarati uživo razmena energije i to najdragocenije moguće.
Je l i vama potreban taj susret sa publikom? Šta u vama izaziva upravo ta emocija koju dobijate sa druge strane?
– Kao i u pozorištu kad radite predstavu ne znate rezultat, tako je i kad snimate. Otkud smo mi znali da će Mileva biti ovako gledana?! A mi smo svesni toga da je ovo jedna obična serija, ali koja ima jednu toplinu, ljudskost i dosta empatije u odnosima između tih komšija. Posebno u odnosu bake i unuke. Mi se zaista trudimo, kao glumci, zajedno sa rediteljem Filipom Čolovićem, da budemo što autentičniji. Odnosno, igramo nekad, verujte, na ivici dokumentarnosti. Kao da živimo život ovde. Ovo sad više nije gluma, po mom mišljenju. Ovo je sad život u Rankeovoj 12. Svih nas.
