Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić otvorio je danas na Novosadskom sajmu Međunarodni sajam knjiga i Međunarodnu izložbu umetnosti „Art ekspo“.
„Kada govorimo o srpskoj knjizi, govorimo o knjizi s bogatom i moćnom tradicijom, a u toj istoriji i spoj verbalnosti i likovnosti, jeste doveden do ubedljivih i visokih estetskih geometara. Sve to postaje izuzetno važno baš u ovom vremenu u kojem se sve više nameće fenomen elektronske knjige, a pred nas se ispostavlja komunikaciono, mentalno, ali i duhovno jedna sasvim nova situacija”, rekao je prof. Stanić.
Podsećajući na činjenicu da je Matica srpska, koja ove godine obeležava 200 godina delanja, jedina među slovenskim narodima ne samo uspela da istraje puna dva veka nego i da se razvija tako da i danas deluje veoma mladoliko i dinamično.
„Da li imamo pravo na pomisao da najstarija srpska kulturna ustanova može trajati još dva, pa i tri veka? Ukoliko znamo da na tako nešto imamo pravo, onda znamo i to da sudbina Matice srpske i sudbina srpskog naroda zavise od toga koliko uspešno negujemo sopstveni jezik i kulturu, kakve knjige i slike stvaramo, te koliko uspešno u svemu tome umemo da mislimo, da doživljavamo i o svemu tome razgovaramo”, rekao je prof. Stanić.
Direktor Novosadskog sajma Srećković rekao je da ove godine na manifestacijama učestvuje 200 izlagača, 25 više nego lane
Obraćajući se izlagačima i posetiocima, predsednica Skupštine grada Novog Sada Dina Vučinić je navela da je knjiga oduvek bila jedan od najsigurnijih puteva ka znanju.
„Knjige nose bezvremene poruke, one su mostovi među generacijama koji nas podstiču da razmišljamo, razumemo, menjamo svet oko sebe i prepoznamo vrednosti koje oblikuju i ljudski karakter i život. U vremenu u kojem živimo, kada se svet menja brže nego ikada, upravo knjiga i obrazovanje ostaju najčvršći oslonac, koji otključava um, razvija kritičko mišljenje i podstiče stvaralaštvo. Zato su sajmovi, poput ovog, izuzetno važni. Oni su mesto susreta, autora i čitalaca, učenika i profesora, izdavača i svih onih koji veruju u snagu znanja”, poručila je Dina Vučinić.
Realizaciju Sajma knjiga i Međunarodne izložbe „Art ekspo”, pored Grada Novog Sada podržala je i Vlada Vojvodine, a pokrajinska sekretarka za kulturu, obrazovanje i odnose s verskim zajednicama Aleksandra Ćirić Bošković istakla je da su tokom niza prethodnih stoleća do nas u formi knjiga stigla fundamentalna znanja iz različitih naučnih oblasti, istorijski dokumenti i literalna umetnička dela.
„Za to vreme, knjiga je doživljavala uspone i padove, trenutke najdubljeg poštovanja, ali i fizičkog uništavanja, dok nije u našem dobu postala jedno od nezaobilaznih masovnih dobara. Kroz saradnju, angažovanje i inovativnost organizatora ove tradicionalne sajamske priredbe i brojnih ustanova kulture grada, pokrajine i šireg regiona, kao i Pokrajinskog sekretarijata, očuvana je i unapređena misija ove visokokvalitetne sadržajne kulturno-obrazovne i umetničke manifestacije”, ukazala je Aleksandra Ćirić Bošković.
Princeze na dvoru Petrovića
U okviru Međunarodne izložbe umetnosti „Art ekspo”, posetioci izložbi na štandovima privatnih galerija i ateljea mogu da obiđu četiri velike postavke „Umetnička kolonija Bečej: 1954–1998”, „Galerija na Štrafti: Mlada novosadska scena”, „New visions – Contemporary Art Expo”, „Ranko Radović: Naseljeni crtež – Prilozi za biografiju u 26 slika“. Takođe, Udruženje Crnogoraca Novog Sada upriličilo je izložbu „Princeze na dvoru Petrovića”.
U okviru otvaranja Sajma knjiga uručena je i nagrada „Laza Kostić” za najbolju knjigu objavljenu između dve sajamske edicije, i to Vladanu Bajčeti za impresivnu studiju „Proljeća Vladana Desnice” koju je objavila novosadska Akademska knjiga.
Članica žirija prof. dr Isidora Bjelaković istakla je da Bajčetina studija, koja donosi iscrpan, temeljno fundiran uvid u Desničin život na osnovnu obimne, epistolarne i dokumentarne ostavštine, uz obilje nepoznatih ili iznova interpretiranih podataka i činjenica, predstavlja knjigu „duboke odanosti velikom piscu”.
„Istovremeno, ona je pokušaj odgonetanja onoga što Bajčeta naziva intrigantnim fenomenom – da su pojedini pisci istog ili nižeg stvaralačkog ranga od Desnice zavredeli veću milost istorije književnosti u odnosu na njega, kao boljeg, ali iz nekog razloga manje srećnog savremenika”, istakla je prof. dr Isidora Bjelaković.
Ove su godine sajamske nagrade dobili i izdavačka kuća „Partenon” za delo Mihaila Lalića „Sjećanje mi je” – rukopis neobjavljen za piščeva života; zatim Srpska književna zadruga za izdavački poduhvat – monografsku publikaciju „Istorija srpskog naroda u Jugoslaviji”, čiji su autori Stanislav Sretenović, Dušan Fundić, Dragan Bakić, Vojislav Pavlović, Aleksandar Milanović, Slađana Jaćimović i Igor Borozan, te čačanska „Pčelica” i njen autor Uglješa Šajtinac za „Veliku fantazbučnu avanturu”, koja je proglašena najboljom knjigom u oblasti književnosti za decu.