У овој години Матица српска обележава два века постојања. У светлу овог изузетног јубилеја и Галерија Матице српске свој је целокупан програм рада у 2026. посветилањеговом обележавању.
– Један тако важан јубилеј, као што је 200 година од оснивања Матице српске, апсолутно заслужује да целокупна изложбена активност и целокупна делотност Галерије Матице српске буде томе посвећена – каже нам управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски. – Тако ми годину започињемо управо 16. фебруара, на дан оснивања Матице српске. Тог ћемо дана представити уметничку збирку Матице српске, односно она дела која су зачетник данашње колекције музеја, а која заправо говоре о идентитету саме установе, пре свега кроз портрете њених часника, односно председника, секретара, значајних личност и добротвора Матице српске као једна од њених основних идентитетских категорија.
Како је замишљена та изложба?
– На тој ћемо изложби заправо покушати да испричамо, кроз уметничка дела која су сакупљена у тој избирци, причу о Матици. Уз портрете часника, биће ту и бројни дарови које Матица српска добијала током протеклих 200 година. Исто тако, биће представљене неколико акција које су спроведене током последњих деценија у циљу попуњавања ове избирке и успостављања креативних односа са савременим уметничком сценом кроз пројекте какви су били „Кошница” или „Отисак за два века Летописа”, реализованог у склопу обележавање 200 година излажења Летописа Матице српске. На тој ћемо изложби користити и нове медије са жељом да ту збирку Матице представимо јавности што потпуније. У припреми су, наиме, и пратећи филм и виртуална тура, захваљујући ће публика у Галерији моћи да обиђе и просторије Матице српске. И све то са циљем да укажемо јавности на важност и значај нашег оснивача, а у српској култури најстаријег књижевног, културног и научног друштва.
Шта је од изложби још у плану?
– Следића је Калидоскоп, једна од наших редовених изложби где укрштамо уметнике различитих генерација. Ми ћемо у оквиру овогодишњег Калидоскопа представити четири уметника који су протеклих деценија поклонили своја дела Галерији Матице српске. Они су при томе сви некако везани и за Нови Сад, и за овдашње установе културе. То су Милан Соларов, који је био и управник ГМС у једном периоду, затим Ратко Кулић, вишедеценијски кустос наше установе, па вајар Младен Млађа Маринков, који је у једном периоду каријере водио Галерију ликовне уметности – Поклон збирке Рајка Мамузића, и Драгомир Угрен, наш колега који је био и директор Музеја савремене уметности Војводине.
То је, дакле, једна генерација уметника који су били активни крајем 20. и почетком 21. века, и чија дела ћемо ми посматрати као својеврстан калидоскоп времена, а они су за нас важни као настављачи те традиције даровања и попуњавања збирке Матице српске кроз поклон збирке.
Затем следи изложба „Уметност у служби вере. Две тачке, сјај и слава”. Она је такође везена за јубилеј Матице, а у фокусу је Карловачка митрополија, с обзиром на то да се под окриљем Матице српске припрема и обимна монографија. Она ће бити мултидисциплинарна и сагледати феномен Карловачке митрополије из различитих углова и у широком временском распону. Унутар тог оквира ми ћемо, кроз уметничка дела са простора Карловачке митрополије, што пре свега значи из музеја Српске православне цркве у Београду, у Сентандреји, Загребу и Темишвару, уз дела из институција из наше земље, покушати да покажемо како се Карловачка митрополија развијала, шта су биле њене особености и у којој мери је тај феномен и данас присутан у нашим друштву, односно колико смо сви на неки начин одређени оним што је Карловачка митрополија поставила као неке своје основне принципе деловања.
У плану је и поставка посвећена Аксентију Мародићу?
– Да, за Дан Галерије, у октобру, представићемо монографску изложбу о једном од првих „привилегованих” сликара Матице српске. Аксентије Мародић је био веома везен за Матицу и био је веома важан за зачетак и формирање њене збирке. Он је, наиме, уметник који је радио неке од првих портрета председника Матице српске, на пример владике Платона Атанацковића. У питању је сликар који је деловао под утицијем италијанске уметности, заправо током његових путовања и боравка у Италији опчинила га је тамошња ренесанса. И урадио је један од највелепнијих иконостаса, који се некаде налазио у ковиљском манастиру. Он је тренутно расформиран и ми заједно са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе радимо на његовој конзервацији и рестурацији. Тај иконостас ће бити као централно дело изложено на тој изложби у Аксентију Мародићу, где ће бити показана не само његова важност као уметника и његова везе са Матицом, него ћемо указати и на важност и вредност конзервације и рестурације и уопште заштите културног наслеђа у циљу његовог чувања за нека будућа времена.
Све је важнија и улога нових медија у активностима ГМС?
– Током 2026. године, у циљу популаризације и презентације Матице српске у српској култури, покушаћемо кроз наше редовне едукативне програме за децу и креативне радионице да и најмлађој публици укажемо на важност Матице српске, на важност доброчинства, давродавства и уопште свих тих вредности које Матица у себе носи и пропагира. У план нам је и нешто другачији, иновативнији приступ тумачењима и вђењима, и то тако што ћемо се бавити личностима, односно кроз монографске приче о уметницима, како онима везаним за Матицу, њеним стипендистима, као што су Урош Предић, Паја Јовановић, Стева Алексић, Васа Поморишац, али и другим ауторима који су заступљени у нашој колекцији. Такође, ове године ће бити акценат и на другим медијима, како кроз виртуелне презентација, тако и кроз документарне филмове, како бисмо наше активности учинили видљивим и доступним и нашој дијаспори, у другим земљама, на другим континентим… Наиме, ти филмови не само да ће бити саставни део изложби, већ ће моћи да буду доступни и кроз друштвене мреже, и на јавном сервису, те ћемо и на тај начин покушати да, у што већој мери и што ширем аудиторијуму, скренемо пажњу на важност овог јубилеја.
Мирослав Стајић
„Матрице” у Сентандреји, Бањалуци, Темишвару…
– Оно на чему ћемо такође радити јесте презентација изложбе „Матрице” наше колеге Данила Вуксановића, која заправо показује колико наслеђе које Матица српска чува и традиција на којој је заснована може да буде инспиративна за савременог уметника. На тој изложби, која комбинује дела из колекције ГМС и савремене радове, односно дела из његове уметничке праксе, заправо ћемо говорити о свим оним особеностима и вредностима Матице српске за које мислимо да су јако важне. И та изложба биће представљена у региону, у музеју Српске православне цркве у Сентандреји, у Музеју савремене уметности Републике Српски у Бањалуци и надам се да ћемо успети да је представимо и у Темишвару.
Мирослав Стајић
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.