Визуелна уметност

ТИ­ЈА­НА ПАЛ­КО­ВЉЕ­ВИЋ БУ­ГАР­СКИ, УПРАВ­НИ­ЦА ГА­ЛЕ­РИ­ЈЕ МА­ТИ­ЦЕ СРП­СКЕ Из атељеа умет­ни­ка раз­ли­чи­тих ге­не­ра­ци­ја

У овој го­ди­ни Ма­ти­ца срп­ска обе­ле­жа­ва два ве­ка по­сто­ја­ња. У све­тлу овог из­у­зет­ног ју­би­ле­ја и Га­ле­ри­ја Ма­ти­це срп­ске свој је це­ло­ку­пан про­грам ра­да у 2026. по­све­ти­ла­ње­го­вом обе­ле­жа­ва­њу.

– Је­дан та­ко ва­жан ју­би­леј, као што је 200 го­ди­на од осни­ва­ња Ма­ти­це срп­ске, ап­со­лут­но за­слу­жу­је да це­ло­куп­на из­ло­жбе­на ак­тив­ност и це­ло­куп­на де­лот­ност Га­ле­ри­је Ма­ти­це срп­ске бу­де то­ме по­све­ће­на – ка­же нам управ­ни­ца ГМС др Ти­ја­на Пал­ко­вље­вић Бу­гар­ски. – Та­ко ми го­ди­ну за­по­чи­ње­мо упра­во 16. фе­бру­а­ра, на дан осни­ва­ња Ма­ти­це срп­ске. Тог ће­мо да­на пред­ста­ви­ти умет­нич­ку збир­ку Ма­ти­це срп­ске, од­но­сно она де­ла ко­ја су за­чет­ник да­на­шње ко­лек­ци­је му­зе­ја, а ко­ја за­пра­во го­во­ре о иден­ти­те­ту са­ме уста­но­ве, пре све­га кроз пор­тре­те ње­них ча­сни­ка, од­но­сно пред­сед­ни­ка, се­кре­та­ра, зна­чај­них лич­ност и до­бро­тво­ра Ма­ти­це срп­ске као јед­на од ње­них основ­них иден­ти­тет­ских ка­те­го­ри­ја.

Ка­ко је за­ми­шље­на та из­ло­жба?

– На тој ће­мо из­ло­жби за­пра­во по­ку­ша­ти да ис­при­ча­мо, кроз умет­нич­ка де­ла ко­ја су са­ку­пље­на у тој из­бир­ци, при­чу о Ма­ти­ци. Уз пор­тре­те ча­сни­ка, би­ће ту и број­ни да­ро­ви ко­је Ма­ти­ца срп­ска до­би­ја­ла то­ком про­те­клих 200 го­ди­на. Исто та­ко, би­ће пред­ста­вље­не не­ко­ли­ко ак­ци­ја ко­је су спро­ве­де­не то­ком по­след­њих де­це­ни­ја у ци­љу по­пу­ња­ва­ња ове из­бир­ке и ус­по­ста­вља­ња кре­а­тив­них од­но­са са са­вре­ме­ним умет­нич­ком сце­ном кроз про­јек­те ка­кви су би­ли „Ко­шни­ца” или „Оти­сак за два ве­ка Ле­то­пи­са”, ре­а­ли­зо­ва­ног у скло­пу обе­ле­жа­ва­ње 200 го­ди­на из­ла­же­ња Ле­то­пи­са Ма­ти­це срп­ске. На тој ће­мо из­ло­жби ко­ри­сти­ти и но­ве ме­ди­је са же­љом да ту збир­ку Ма­ти­це пред­ста­ви­мо јав­но­сти што пот­пу­ни­је. У при­пре­ми су, на­и­ме, и пра­те­ћи филм и вир­ту­ал­на ту­ра, за­хва­љу­ју­ћи ће пу­бли­ка у Га­ле­ри­ји мо­ћи да оби­ђе и про­сто­ри­је Ма­ти­це срп­ске. И све то са ци­љем да ука­же­мо јав­но­сти на ва­жност и зна­чај на­шег осни­ва­ча, а у срп­ској кул­ту­ри нај­ста­ри­јег књи­жев­ног, кул­тур­ног и на­уч­ног дру­штва.

Шта је од из­ло­жби још у пла­ну?

– Сле­ди­ћа је Ка­ли­до­скоп, јед­на од на­ших ре­до­ве­них из­ло­жби где укр­шта­мо умет­ни­ке раз­ли­чи­тих ге­не­ра­ци­ја. Ми ће­мо у окви­ру ово­го­ди­шњег Ка­ли­до­ско­па пред­ста­ви­ти че­ти­ри умет­ни­ка ко­ји су про­те­клих де­це­ни­ја по­кло­ни­ли сво­ја де­ла Га­ле­ри­ји Ма­ти­це срп­ске. Они су при то­ме сви не­ка­ко ве­за­ни и за Но­ви Сад, и за ов­да­шње уста­но­ве кул­ту­ре. То су Ми­лан Со­ла­ров, ко­ји је био и управ­ник ГМС у јед­ном пе­ри­о­ду, за­тим Рат­ко Ку­лић, ви­ше­де­це­ниј­ски ку­стос на­ше уста­но­ве, па ва­јар Мла­ден Мла­ђа Ма­рин­ков, ко­ји је у јед­ном пе­ри­о­ду ка­ри­је­ре во­дио Га­ле­ри­ју ли­ков­не умет­но­сти – По­клон збир­ке Рај­ка Ма­му­зи­ћа, и Дра­го­мир Угрен, наш ко­ле­га ко­ји је био и ди­рек­тор Му­зе­ја са­вре­ме­не умет­но­сти Вој­во­ди­не.

То је, да­кле, јед­на ге­не­ра­ци­ја умет­ни­ка ко­ји су би­ли ак­тив­ни кра­јем 20. и по­чет­ком 21. ве­ка, и чи­ја де­ла ће­мо ми по­сма­тра­ти као сво­је­вр­стан ка­ли­до­скоп вре­ме­на, а они су за нас ва­жни као на­ста­вља­чи те тра­ди­ци­је да­ро­ва­ња и по­пу­ња­ва­ња збир­ке Ма­ти­це срп­ске кроз по­клон збир­ке.

За­тем сле­ди из­ло­жба „Умет­ност у слу­жби ве­ре. Две тач­ке, сјај и сла­ва”. Она је та­ко­ђе ве­зе­на за ју­би­леј Ма­ти­це, а у фо­ку­су је Кар­ло­вач­ка ми­тро­по­ли­ја, с об­зи­ром на то да се под окри­љем Ма­ти­це срп­ске при­пре­ма и обим­на мо­но­гра­фи­ја. Она ће би­ти мул­ти­ди­сци­пли­нар­на и са­гле­да­ти фе­но­мен Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је из раз­ли­чи­тих угло­ва и у ши­ро­ком вре­мен­ском ра­спо­ну. Уну­тар тог окви­ра ми ће­мо, кроз умет­нич­ка де­ла са про­сто­ра Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је, што пре све­га зна­чи из му­зе­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Бе­о­гра­ду, у Сен­тан­дре­ји, За­гре­бу и Те­ми­шва­ру, уз де­ла из ин­сти­ту­ци­ја из на­ше зе­мље, по­ку­ша­ти да по­ка­же­мо ка­ко се Кар­ло­вач­ка ми­тро­по­ли­ја раз­ви­ја­ла, шта су би­ле ње­не осо­бе­но­сти и у ко­јој ме­ри је тај фе­но­мен и да­нас при­су­тан у на­шим дру­штву, од­но­сно ко­ли­ко смо сви на не­ки на­чин од­ре­ђе­ни оним што је Кар­ло­вач­ка ми­тро­по­ли­ја по­ста­ви­ла као не­ке сво­је основ­не прин­ци­пе де­ло­ва­ња.

У пла­ну је и по­став­ка по­све­ће­на Ак­сен­ти­ју Ма­ро­ди­ћу?

– Да, за Дан Га­ле­ри­је, у ок­то­бру, пред­ста­ви­ће­мо мо­но­граф­ску из­ло­жбу о јед­ном од пр­вих „при­ви­ле­го­ва­них” сли­ка­ра Ма­ти­це срп­ске. Ак­сен­ти­је Ма­ро­дић је био ве­о­ма ве­зен за Ма­ти­цу и био је ве­о­ма ва­жан за за­че­так и фор­ми­ра­ње ње­не збир­ке. Он је, на­и­ме, умет­ник ко­ји је ра­дио не­ке од пр­вих пор­тре­та пред­сед­ни­ка Ма­ти­це срп­ске, на при­мер вла­ди­ке Пла­то­на Ата­нац­ко­ви­ћа. У пи­та­њу је сли­кар ко­ји је де­ло­вао под ути­ци­јем ита­ли­јан­ске умет­но­сти, за­пра­во то­ком ње­го­вих пу­то­ва­ња и бо­рав­ка у Ита­ли­ји оп­чи­ни­ла га је та­мо­шња ре­не­сан­са. И ура­дио је је­дан од нај­ве­леп­ни­јих ико­но­ста­са, ко­ји се не­ка­де на­ла­зио у ко­виљ­ском ма­на­сти­ру. Он је тре­нут­но рас­фор­ми­ран и ми за­јед­но са По­кра­јин­ским за­во­дом за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре ра­ди­мо на ње­го­вој кон­зер­ва­ци­ји и ре­сту­ра­ци­ји. Тај ико­но­стас ће би­ти као цен­трал­но де­ло из­ло­же­но на тој из­ло­жби у Ак­сен­ти­ју Ма­ро­ди­ћу, где ће би­ти по­ка­за­на не са­мо ње­го­ва ва­жност као умет­ни­ка и ње­го­ва ве­зе са Ма­ти­цом, не­го ће­мо ука­за­ти и на ва­жност и вред­ност кон­зер­ва­ци­је и ре­сту­ра­ци­је и уоп­ште за­шти­те кул­тур­ног на­сле­ђа у ци­љу ње­го­вог чу­ва­ња за не­ка бу­ду­ћа вре­ме­на.

Све је ва­жни­ја и уло­га но­вих ме­ди­ја у ак­тив­но­сти­ма ГМС?

– То­ком 2026. го­ди­не, у ци­љу по­пу­ла­ри­за­ци­је и пре­зен­та­ци­је Ма­ти­це срп­ске у срп­ској кул­ту­ри, по­ку­ша­ће­мо кроз на­ше ре­дов­не еду­ка­тив­не про­гра­ме за де­цу и кре­а­тив­не ра­ди­о­ни­це да и нај­мла­ђој пу­бли­ци ука­же­мо на ва­жност Ма­ти­це срп­ске, на ва­жност до­бро­чин­ства, да­вро­дав­ства и уоп­ште свих тих вред­но­сти ко­је Ма­ти­ца у се­бе но­си и про­па­ги­ра. У план нам је и не­што дру­га­чи­ји, ино­ва­тив­ни­ји при­ступ ту­ма­че­њи­ма и вђе­њи­ма, и то та­ко што ће­мо се ба­ви­ти лич­но­сти­ма, од­но­сно кроз мо­но­граф­ске при­че о умет­ни­ци­ма, ка­ко они­ма ве­за­ним за Ма­ти­цу, ње­ним сти­пен­ди­сти­ма, као што су Урош Пре­дић, Па­ја Јо­ва­но­вић, Сте­ва Алек­сић, Ва­са По­мо­ри­шац, али и дру­гим ауто­ри­ма ко­ји су за­сту­пље­ни у на­шој ко­лек­ци­ји. Та­ко­ђе, ове го­ди­не ће би­ти ак­це­нат и на дру­гим ме­ди­ји­ма, ка­ко кроз вир­ту­ел­не пре­зен­та­ци­ја, та­ко и кроз до­ку­мен­тар­не фил­мо­ве, ка­ко би­смо на­ше ак­тив­но­сти учи­ни­ли ви­дљи­вим и до­ступ­ним и на­шој ди­ја­спо­ри, у дру­гим зе­мља­ма, на дру­гим кон­ти­нен­тим… На­и­ме, ти фил­мо­ви не са­мо да ће би­ти са­став­ни део из­ло­жби, већ ће мо­ћи да бу­ду до­ступ­ни и кроз дру­штве­не мре­же, и на јав­ном сер­ви­су, те ће­мо и на тај на­чин по­ку­ша­ти да, у што ве­ћој ме­ри и што ши­рем ауди­то­ри­ју­му, скре­не­мо па­жњу на ва­жност овог ју­би­ле­ја.

Ми­ро­слав Ста­јић


„Ма­три­це” у Сен­тан­дре­ји, Ба­ња­лу­ци, Те­ми­шва­ру…

– Оно на че­му ће­мо та­ко­ђе ра­ди­ти је­сте пре­зен­та­ци­ја из­ло­жбе „Ма­три­це” на­ше ко­ле­ге Да­ни­ла Вук­са­но­ви­ћа, ко­ја за­пра­во по­ка­зу­је ко­ли­ко на­сле­ђе ко­је Ма­ти­ца срп­ска чу­ва и тра­ди­ци­ја на ко­јој је за­сно­ва­на мо­же да бу­де ин­спи­ра­тив­на за са­вре­ме­ног умет­ни­ка. На тој из­ло­жби, ко­ја ком­би­ну­је де­ла из ко­лек­ци­је ГМС и са­вре­ме­не ра­до­ве, од­но­сно де­ла из ње­го­ве умет­нич­ке прак­се, за­пра­во ће­мо го­во­ри­ти о свим оним осо­бе­но­сти­ма и вред­но­сти­ма Ма­ти­це срп­ске за ко­је ми­сли­мо да су ја­ко ва­жне. И та из­ло­жба би­ће пред­ста­вље­на у ре­ги­о­ну, у му­зе­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Сен­тан­дре­ји, у Му­зе­ју са­вре­ме­не умет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ски у Ба­ња­лу­ци и на­дам се да ће­мо ус­пе­ти да је пред­ста­ви­мо и у Те­ми­шва­ру.


 

 

 

Мирослав Стајић

Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.