U ovoj godini Matica srpska obeležava dva veka postojanja. U svetlu ovog izuzetnog jubileja i Galerija Matice srpske svoj je celokupan program rada u 2026. posvetilanjegovom obeležavanju.
– Jedan tako važan jubilej, kao što je 200 godina od osnivanja Matice srpske, apsolutno zaslužuje da celokupna izložbena aktivnost i celokupna delotnost Galerije Matice srpske bude tome posvećena – kaže nam upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski. – Tako mi godinu započinjemo upravo 16. februara, na dan osnivanja Matice srpske. Tog ćemo dana predstaviti umetničku zbirku Matice srpske, odnosno ona dela koja su začetnik današnje kolekcije muzeja, a koja zapravo govore o identitetu same ustanove, pre svega kroz portrete njenih časnika, odnosno predsednika, sekretara, značajnih ličnost i dobrotvora Matice srpske kao jedna od njenih osnovnih identitetskih kategorija.
Kako je zamišljena ta izložba?
– Na toj ćemo izložbi zapravo pokušati da ispričamo, kroz umetnička dela koja su sakupljena u toj izbirci, priču o Matici. Uz portrete časnika, biće tu i brojni darovi koje Matica srpska dobijala tokom proteklih 200 godina. Isto tako, biće predstavljene nekoliko akcija koje su sprovedene tokom poslednjih decenija u cilju popunjavanja ove izbirke i uspostavljanja kreativnih odnosa sa savremenim umetničkom scenom kroz projekte kakvi su bili „Košnica” ili „Otisak za dva veka Letopisa”, realizovanog u sklopu obeležavanje 200 godina izlaženja Letopisa Matice srpske. Na toj ćemo izložbi koristiti i nove medije sa željom da tu zbirku Matice predstavimo javnosti što potpunije. U pripremi su, naime, i prateći film i virtualna tura, zahvaljujući će publika u Galeriji moći da obiđe i prostorije Matice srpske. I sve to sa ciljem da ukažemo javnosti na važnost i značaj našeg osnivača, a u srpskoj kulturi najstarijeg književnog, kulturnog i naučnog društva.
Šta je od izložbi još u planu?
– Sledića je Kalidoskop, jedna od naših redovenih izložbi gde ukrštamo umetnike različitih generacija. Mi ćemo u okviru ovogodišnjeg Kalidoskopa predstaviti četiri umetnika koji su proteklih decenija poklonili svoja dela Galeriji Matice srpske. Oni su pri tome svi nekako vezani i za Novi Sad, i za ovdašnje ustanove kulture. To su Milan Solarov, koji je bio i upravnik GMS u jednom periodu, zatim Ratko Kulić, višedecenijski kustos naše ustanove, pa vajar Mladen Mlađa Marinkov, koji je u jednom periodu karijere vodio Galeriju likovne umetnosti – Poklon zbirke Rajka Mamuzića, i Dragomir Ugren, naš kolega koji je bio i direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.
To je, dakle, jedna generacija umetnika koji su bili aktivni krajem 20. i početkom 21. veka, i čija dela ćemo mi posmatrati kao svojevrstan kalidoskop vremena, a oni su za nas važni kao nastavljači te tradicije darovanja i popunjavanja zbirke Matice srpske kroz poklon zbirke.
Zatem sledi izložba „Umetnost u službi vere. Dve tačke, sjaj i slava”. Ona je takođe vezena za jubilej Matice, a u fokusu je Karlovačka mitropolija, s obzirom na to da se pod okriljem Matice srpske priprema i obimna monografija. Ona će biti multidisciplinarna i sagledati fenomen Karlovačke mitropolije iz različitih uglova i u širokom vremenskom rasponu. Unutar tog okvira mi ćemo, kroz umetnička dela sa prostora Karlovačke mitropolije, što pre svega znači iz muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, u Sentandreji, Zagrebu i Temišvaru, uz dela iz institucija iz naše zemlje, pokušati da pokažemo kako se Karlovačka mitropolija razvijala, šta su bile njene osobenosti i u kojoj meri je taj fenomen i danas prisutan u našim društvu, odnosno koliko smo svi na neki način određeni onim što je Karlovačka mitropolija postavila kao neke svoje osnovne principe delovanja.
U planu je i postavka posvećena Aksentiju Marodiću?
– Da, za Dan Galerije, u oktobru, predstavićemo monografsku izložbu o jednom od prvih „privilegovanih” slikara Matice srpske. Aksentije Marodić je bio veoma vezen za Maticu i bio je veoma važan za začetak i formiranje njene zbirke. On je, naime, umetnik koji je radio neke od prvih portreta predsednika Matice srpske, na primer vladike Platona Atanackovića. U pitanju je slikar koji je delovao pod uticijem italijanske umetnosti, zapravo tokom njegovih putovanja i boravka u Italiji opčinila ga je tamošnja renesansa. I uradio je jedan od najvelepnijih ikonostasa, koji se nekade nalazio u koviljskom manastiru. On je trenutno rasformiran i mi zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture radimo na njegovoj konzervaciji i resturaciji. Taj ikonostas će biti kao centralno delo izloženo na toj izložbi u Aksentiju Marodiću, gde će biti pokazana ne samo njegova važnost kao umetnika i njegova veze sa Maticom, nego ćemo ukazati i na važnost i vrednost konzervacije i resturacije i uopšte zaštite kulturnog nasleđa u cilju njegovog čuvanja za neka buduća vremena.
Sve je važnija i uloga novih medija u aktivnostima GMS?
– Tokom 2026. godine, u cilju popularizacije i prezentacije Matice srpske u srpskoj kulturi, pokušaćemo kroz naše redovne edukativne programe za decu i kreativne radionice da i najmlađoj publici ukažemo na važnost Matice srpske, na važnost dobročinstva, davrodavstva i uopšte svih tih vrednosti koje Matica u sebe nosi i propagira. U plan nam je i nešto drugačiji, inovativniji pristup tumačenjima i vđenjima, i to tako što ćemo se baviti ličnostima, odnosno kroz monografske priče o umetnicima, kako onima vezanim za Maticu, njenim stipendistima, kao što su Uroš Predić, Paja Jovanović, Steva Aleksić, Vasa Pomorišac, ali i drugim autorima koji su zastupljeni u našoj kolekciji. Takođe, ove godine će biti akcenat i na drugim medijima, kako kroz virtuelne prezentacija, tako i kroz dokumentarne filmove, kako bismo naše aktivnosti učinili vidljivim i dostupnim i našoj dijaspori, u drugim zemljama, na drugim kontinentim… Naime, ti filmovi ne samo da će biti sastavni deo izložbi, već će moći da budu dostupni i kroz društvene mreže, i na javnom servisu, te ćemo i na taj način pokušati da, u što većoj meri i što širem auditorijumu, skrenemo pažnju na važnost ovog jubileja.
Miroslav Stajić
„Matrice” u Sentandreji, Banjaluci, Temišvaru…
– Ono na čemu ćemo takođe raditi jeste prezentacija izložbe „Matrice” naše kolege Danila Vuksanovića, koja zapravo pokazuje koliko nasleđe koje Matica srpska čuva i tradicija na kojoj je zasnovana može da bude inspirativna za savremenog umetnika. Na toj izložbi, koja kombinuje dela iz kolekcije GMS i savremene radove, odnosno dela iz njegove umetničke prakse, zapravo ćemo govoriti o svim onim osobenostima i vrednostima Matice srpske za koje mislimo da su jako važne. I ta izložba biće predstavljena u regionu, u muzeju Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji, u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpski u Banjaluci i nadam se da ćemo uspeti da je predstavimo i u Temišvaru.
Miroslav Stajić
Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.