Уметнички атељеи све чешће постају места на којима се кроз савремене медије преиспитује културно и индустријско наслеђе, повезујући уметност, науку и технологију. Један од примера таквог приступа представљала је изложба „Снага и светлост индустријског наслеђа“, реализована у Музеју науке и технике у Београду у оквиру међународног пројекта ФАСИХ (Future Art Science Industrial Heritage).
Изложба је окупила више савремених уметничко-научних пројеката који су кроз звучне, аудио-визуелне, интерактивне и виртуелне инсталације истраживали значај некадашње београдске термоелектране „Снага и светлост“ и њено место у културном памћењу. Аутори су савременим уметничким средствима указали на могућности новог читања индустријског наслеђа и његовог повезивања са актуелним друштвеним и технолошким темама.
Уметник Предраг Терзић, представљен радом „Светлосни ток“, изјавио је да изложбу чине различити медији увезани кроз звучне, аудио – визуелне и интерактивне инсталације, као и неколико ВР радова.
– Захваљујући том начину приказивања покушавамо да омогућимо публици да из другачије перспективе сагледа оно што јесте наше наслеђе – рекао је Терзић.
Представник Центра за промоцију науке Добривоје Лале Ерић навео је да је реч о финалној изложби пројекта ФАСИХ, чији је циљ да кроз уметничке и научне приступе подстакне размишљање о индустријском наслеђу, његовом стању, вредностима и потенцијалима.
– То наслеђе је полазна тачка за плетење приче о нашем идентитету, култури памћења и сећања, утицају који наука и технологија имају данас, као и о могућностима да сагледамо наше данашње окружење из перспектива и углова које нуде уметници и научници који се баве веома разноврсним праксама, а који су преточени кроз радове које приказујемо у музеју – рекао је Ерић.
Поред Терзићевог, у оквиру изложбе су престављени радови: „За снагу и светлост – кратка историја будућности“ Марка Весића, Зоране Милићевић и Ирене Павловић, „Отисак Снага и светлост“ Давора Ереша, Марка Пауновића, Младена Лазаревића и Ивана Шулетића, „Енергија прошлости, визија будућности“ Сањина Ћоровића и „Илуминација [БГД-25]“ ауторског тима из Берлина.
Овакви пројекти потврђују да уметнички атељеи нису искључиво простори класичног ликовног стваралаштва, већ и места на којима се развијају интердисциплинарне праксе и нови модели сарадње између уметника, научника и стручњака из различитих области. Управо кроз такве процесе настају радови који публици омогућавају да културно наслеђе сагледа из савремене перспективе.
Поред промоције савремене уметности, изложба је допринела афирмацији индустријског наслеђа као важног дела културног идентитета, показујући да напуштени индустријски комплекси могу постати инспирација за ново уметничко стваралаштво. На тај начин потврђена је улога уметничких атељеа и изложбених простора као покретача иновативних пројеката који повезују прошлост, садашњост и будућност кроз савремени уметнички израз.
Дневник
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина Пресс ДОО, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.