Umetnički ateljei sve češće postaju mesta na kojima se kroz savremene medije preispituje kulturno i industrijsko nasleđe, povezujući umetnost, nauku i tehnologiju. Jedan od primera takvog pristupa predstavljala je izložba „Snaga i svetlost industrijskog nasleđa“, realizovana u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu u okviru međunarodnog projekta FASIH (Future Art Science Industrial Heritage).
Izložba je okupila više savremenih umetničko-naučnih projekata koji su kroz zvučne, audio-vizuelne, interaktivne i virtuelne instalacije istraživali značaj nekadašnje beogradske termoelektrane „Snaga i svetlost“ i njeno mesto u kulturnom pamćenju. Autori su savremenim umetničkim sredstvima ukazali na mogućnosti novog čitanja industrijskog nasleđa i njegovog povezivanja sa aktuelnim društvenim i tehnološkim temama.
Umetnik Predrag Terzić, predstavljen radom „Svetlosni tok“, izjavio je da izložbu čine različiti mediji uvezani kroz zvučne, audio – vizuelne i interaktivne instalacije, kao i nekoliko VR radova.
– Zahvaljujući tom načinu prikazivanja pokušavamo da omogućimo publici da iz drugačije perspektive sagleda ono što jeste naše nasleđe – rekao je Terzić.
Predstavnik Centra za promociju nauke Dobrivoje Lale Erić naveo je da je reč o finalnoj izložbi projekta FASIH, čiji je cilj da kroz umetničke i naučne pristupe podstakne razmišljanje o industrijskom nasleđu, njegovom stanju, vrednostima i potencijalima.
– To nasleđe je polazna tačka za pletenje priče o našem identitetu, kulturi pamćenja i sećanja, uticaju koji nauka i tehnologija imaju danas, kao i o mogućnostima da sagledamo naše današnje okruženje iz perspektiva i uglova koje nude umetnici i naučnici koji se bave veoma raznovrsnim praksama, a koji su pretočeni kroz radove koje prikazujemo u muzeju – rekao je Erić.
Pored Terzićevog, u okviru izložbe su prestavljeni radovi: „Za snagu i svetlost – kratka istorija budućnosti“ Marka Vesića, Zorane Milićević i Irene Pavlović, „Otisak Snaga i svetlost“ Davora Ereša, Marka Paunovića, Mladena Lazarevića i Ivana Šuletića, „Energija prošlosti, vizija budućnosti“ Sanjina Ćorovića i „Iluminacija [BGD-25]“ autorskog tima iz Berlina.
Ovakvi projekti potvrđuju da umetnički ateljei nisu isključivo prostori klasičnog likovnog stvaralaštva, već i mesta na kojima se razvijaju interdisciplinarne prakse i novi modeli saradnje između umetnika, naučnika i stručnjaka iz različitih oblasti. Upravo kroz takve procese nastaju radovi koji publici omogućavaju da kulturno nasleđe sagleda iz savremene perspektive.
Pored promocije savremene umetnosti, izložba je doprinela afirmaciji industrijskog nasleđa kao važnog dela kulturnog identiteta, pokazujući da napušteni industrijski kompleksi mogu postati inspiracija za novo umetničko stvaralaštvo. Na taj način potvrđena je uloga umetničkih ateljea i izložbenih prostora kao pokretača inovativnih projekata koji povezuju prošlost, sadašnjost i budućnost kroz savremeni umetnički izraz.
Dnevnik
Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press DOO, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.