Zahvaljujući spletu okolnosti u Karlovačku bogosloviju pre nekoliko godina stigao je deo predmeta koji su pripadali jednom od najvažnijih jeraraha Srpske pravoslavne crkve, patrijarhu Germanu Đoriću, nekadašnjem đaku bogoslovskog učilišta u Sremskim Karlovcima. Deo Đorićeve biblioteke, fototeke od blizu hiljadu fotografija izuzetne vrednosti i nekoliko planera-dnevnika koje je srpski patrijarh vodio u toku dana, baštini sada ova škola. U međuvremenu su katalogizovane knjige patrijarha Germana, a nešto iz kolekcije fotografija i naslova čini sada spomen-kutak u prostorijama bogoslovske biblioteke.
– Način na koji su fotografije bile spakovane, datumi i potpisi na njima, zabeleške o mestu i događaju, govore da je i u tom pogledu bio primer dobre organizacije što je važilo za njega kao poglavara Srpske pravoslavne crkve – kaže rektor Karlovačke bogoslovije protojerej- stavrofor mr Jovan Milanović. – Tamo gde su ti podaci izostali, postoje datumi na kovertama. Posebno je čuvao fotografije koje je dobio od vernika. Treba imati na umu da u njegovo vreme nije postojala spontanost fotografisanja kao u današnjem kontekstu. Sve što je dobijao čuvao je i klasifikovao tako da postane deo veće fototeke koju je ostavio iza sebe.
Milanović kao naročito zanimljive izdvaja fotografije nastale tokom Đorićevog ustoličenja u Pećkoj patrijaršiji. Na njima se može zapaziti način funkcionisanja manastira na području Pećke patrijaršije u vreme kada je on izabaran za patrijarha, što je važilo i pre toga.
– Valja znati da su tamošnje manastire nekada čuvali Albanci – Arnauti. To su zapravo činile porodice koje su imale poseban odnos sa kosovskim svetinjama. Posle ustoličenja, on se odmah obraća šefovima albanskih plemena što govori da je imao veliku širinu pogleda, ali i o tome da SPC nije dopuštala da se ideološke i sitnopolitičke priče uvuku u međuljudske odnose. S obzirom na to da je izabaran za poglavara 1958. godine, a da su komunisti pet godina pre toga počeli da se razračunavaju sa crkvom, bilo je to neizvesno doba i novo iskustvo SPC sa komunističkom vlašću – napominje Milanović.
Dragocene u zbirci su i fotografije načinjene u Beogradu, što je dobar izvor informacija o tadašnjem izgledu i prilikama u glavnom gradu. Naročito su zanimljive fotografije njegovih susreta sa narodom.
Kako kaže Milanović,za sagledavnje značaja fototeke treba imati u vidu mnoge činjenice o patrijarhu Germanu, koji je na tron SPC došao posle smrti patrijarha Vikentija Prodanova. Bio je ličnost koja je upravljala srpskom crkvom u vreme koje se smatra jednim od najtežih u istoriji SPC – u doba komunizma trpeći različite, nekad brutalne pritiske koji su dolazili iz krugova vlasti, ali i kritike da je bio blizak s vrhom države. Bio je 32 godine patrijarh, od 1958. do 1990.
I u tim okolnostima, dok je bio na čelu SPC uspeo je mnogo toga da uradi. U Sremskim Karlovcima je to ponovno uspostavljanje rada Karlovačke bogoslovije, dok se nastavak izgradnje hrama Svetog Save u Beogradu smatra najznačajnijim njegovim doprinosom. Zabeleženo je da je 88 puta podnosio molbu i vodio razgovore dok se nije izborio za nastavak gradnje.
– To je bio zaista čovek koji je u potpunosti čuvao ugled Srpske pravoslavne crkve. Zahvaljujući njemu je obnovljena Karlovačka bogoslovija, hram Svetog Save, otvorena bogoslovija u Krki, počeli radovi na novoj zgradi Bogoslovskog fakulteta, formirane nove eparhije. Zahvaljujući njemu je ipak očuvan neki red iako smo imali velike rane u Makedoniji i Americi. On je brod SPC vodio vešto i blagosloveno. O veličini njegove borbe za našu crkvu često nama priča mitropolit Vasilije. Kada se sve to zna i gledaju fotografije jasno je da je bio čovek velike brižnosti. Bio je druželjubiv, ali nije prezao od istine. Optuživali su ga za bliske kontakte sa tadašnjom vlašću, što je moralo da bude tako jer je bio poglavar jedne od najvećih verskih zajednica nekadašnje Jugoslavije. On je ipak vodio računa isključivo o crkvi – kaže Milanović.
Kolika je bila njegova žrtva najslikovitije govori događaj koji se odigrao u Patrijaršiji 1973. godine, a o kom nije dozvolio da se priča pre nego što umre.
– Vladika Hrizostom mi je 2010. godine ispričao da je bio svedok torture kojoj je patrijarh bio izložen zbog toga što je odbio da potpiše preporuku za Titovu kandidaturu za Nobelovu nagradu – kaže Milanović. – Tada arhimandrit i jeromonah, Hrizostom Stolić je u zakazano vreme došao u Patrijaršiju da se vidi sa patrijarhom. Sekretar, šef kabineta, đakon Dragan Lečić, mu je rekao da sačeka iako je patriajrh bio poznat po tome što je bio vrlo tačan. Pošto ga nije bilo posle izvesnog vremena, Hrizostom se po Lečićevom savetu zaputio do patrijarhove kelije, odnosno sobe. Došavši do sobe pokucao je jednom, pa drugi put, i u tom momentu su izašla dvojica u mantilima i bacili Hrizostoma metar i po od vrata. Vladika je u tom položaju ugledao patrijarha kako leži krvav na podu. Pošto on nije želeo da uradi to što je traženo od njega, a pre toga je zatražio mišljenje ostalih episkopa i dobio negativan odgovor, došli su da se s njim obračunaju – seća se Milanović Hrizostomovih reči.
Zorica Milosavljević
Projekat „Blago depoa vojvođanskih muzeja” realizuje „Dnevnik Vojvodina pres”, a sufinansiran je iz budžeta Reoublike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.