Aко не познајемо своју историју, нећемо моћи да градимо ни своју будућност, својеврстан је лајтмотив обележавања великог јубилеја, 100. рођендана Архива Војводине.
Те 1926. године Министарство просвете Краљевине СХС донело је одлуку о оснивању Државне архиве у Новом Саду. Војводина је тако добила још једну значајну установу културе која ће у потоњим годинама и деценијама постати истински светионик развоја и неговања културне традиције и идентитета како српског народа, тако и свих других народа које живе на овим просторима.
Својевремено је у документарној грађи пронађен акт заведен 19. маја 1926, у којем се подсећа на то да су „новим буџетом државних расхода и прихода за 1926/27. годину основана два нова државна архива: у Новом Саду и у Скопљу”. „Ради што боље организације ових нових државних завода потребно је да Министарство просвете одредити чиновника из струке и упути га у Нови Сад и Скопље да би, према надлежном упутству, извршио припремне послове и о томе поднео Министарству свој извештај”, наводи се у овом документу.
На темељу тог упутства, за првог архивара а касније и првог управника Државне архиве у Новом Саду, из које је израстао данашњи Архив Војводине, именован је др Димитрија Кириловић (1894–1956), у то време помоћника секретара Матице српске. „Државна архива у Новом Саду настала је као задужбина учених и родољубивих грађана, који су, просветитељским жаром, сакупљали и брижљиво чували и штитили документа, старе и ретке књиге, што је нашим оснивачима на част, а данашњој науци и култури од непроцењивог значаја. На чело тек основаног Архива постављен је врстан зналац какав је био др Димитрије Кириловић, који је задужио потомство стварајући, углавном сам, први нуклеус нашег данашњег архива”, каже за „Дневник” директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић.
По речима Љубице Будаћ, ауторке монографије о др Димитрију Кириловић, он припада реду стручњака и јавних радника који су својим радом обележили једну епоху у развоју архивске службе у нашој земљи. У преломним годинама, после окончања Првог светског рата, стварања нове државе и успостављања нових институција, др Кириловић је током наредних 15 година, до почетка Другог светског рата, прво као архивар а потом и као управник, радио на прикупљању, заштити и похраних свих оних жупанијских, општинских, војних, судских, школских, црквених и приватних архива, како би се сав тај архивски материјал, разбацан по разним надлештвима, спасао од пропадања и постао доступан за истраживања. И после рата, иако више није био део архива, он је „наставио да ради дајући корисне прилоге за нашу националну историју, првенствено војвођанску”, записао је др Виктор Новак из Историјског института Српске академије наука, подржавајући избор др Димитрија Кириловића за научног сарадника Матице српске.
И управо ће откривање споменика овом изузетном културном прегаоцу на уређеном платуо испред главног улаза у Архив Војводине бити једна од темељних активности којом ће се обележити јубилеј. Споменик је рад вајара Ђорђа Лазића Ћапше а свечаност је планирана управо за 19. мај. Тог дана ће бити промовисана и монографија о првих 100 година Архива, те уприличена велика изложба одабраних докумената који се чувају под кровом ове куће. Претходно ће, почетком маја, бити одржан и дводневни научни скуп о Димитрију Кириловићу, који ће се, наравно, кроз прилоге позваних архивиста, историчара, истраживача… бавити и значајем архива као чувара историје.
„Мада смо и поједине, лане одржане, програме посветили јубилеју, од јануара ове године и званично обележавамо век постојања Архива. Тако је најпре приређена изложба о страдањима у Рацији, а онда смо уприличили велику поставку о Светозару Милетићу у поводу 200 година од његовог рођења. У току је изложба о новосадским војним авијатичарим извеђу два светска рата, потом долазимо до велике изложбе о 100. годишњици Архива, а и након ње нас очекује доста програма до краја године”, најављује др Кузмановић. „Неке наше изложбе ће гостовати и ван Новог Сада, док ћемо у иностранству, пре свега у Француској, у Паризу и Стразбуру, представљати наша издања о страдању Срба и Рома у Другом светском рату, а очекују нас крајем маја и у Тел Авиву”.
Када је реч о и иначе веома богатој издавачкој делатности Архива, за годину јубилеја планирано је да буде одштампано више од двадесет наслова из различитих области, од архивистике и историје до српских народних песама, уз редовно публиковање у дигиталном формату обрађених пописа архивских докумената. Међу књигама планираним за ову годину велику ће, како се очекује, пажњу привући студија Триве Милитара „Др Светозар Милетић и његово доба”, затим „Досије Секуле Дрљевића” из пера Блажа Ђуровића, а у плану су и „Досије Момчила Ђујића” као и објављивање дневника кардинала Алојза Степинца из досијеа Удбе. Делу читалачке публике свакако ће бити занимљиве и монографија „Руска емиграција у Сремским Карловцима” Алексеја Арсењева, која ће се појавити и на српском и на руском језику, затим „Руско-српске везе од IX до средине XVII века” Жарка Димића, те још једно историјско штиво: „Срби – граничари кроз векове” Виктора Лазића и Синише Достића.
Преузимање фонда Неопланта филма
Архив Војводине би, у договору са Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, ускоро требало да преузме комплетну оставштину Неопланта филма.
„Тиме ћемо, с једне стране, моћи да сачувамо то велико филмско благо, од уметничких остварења, играних и документарних, аутора попут Мике Антића, Желимира Жилника, Кароља Вичека, до аутентичних снимака изградње новосадских Лимана. А након што се дигитализује, тај изузетно вредан материјал биће доступан свима који су за њега заинтересовани. У фази припреме је посебан простор у дворишту зграде, који ће бити, подразумева се, потпуно опремљен за бригу о филмској грађи, од стварања потребних микроклиматских услова па надаље”, открива нам др Небојша Кузмановић.
„Део активности везаних за обележавање јубилеја је и уређење саме наше зграде. У питању је озбиљна инвестиција, будући да су рађени нова хидроизолација у подруму, нова климатизација, протипожарна заштита… То је било изузетно важно урадити с обзиром на то да очекујемо нових скоро четири километра грађе. Ми смо сад овом уређењем подрумских просторија отворили простор да можемо да примамо сву ту грађу”, наводи др Кузмановић, подсећајући на чињеницу да у овом тренутку Архив Војводине брине о око 45 милиона докумената…
У свом слову, којим је прихватио покровитељство над обележавањем једног века од оснивања Архива Војводине, председник Србије Александар Вучић је истакао да је данас Архив „савремена и динамична установа културе, која неуморно ради на прикупљању, чувању и заштити архивске грађе, и тако представља незаобилазан извор за проучавање историје српског и других народа који живе на територији Војводине”. „Чувајући и негујући културу сећања, ова институција постала је незаобилазно место на културној мапи Новог Сада, покрајине али и целе Србије, реномирана на националном и међународном нивоу”, навео је председник Републике, уз подсећање на то да је Архив Војводине носилац читавог низа друштвених признања за свој културни допринос, стручни и научни рад, између осталог и Сретењског ордена другог степена.