Ako ne poznajemo svoju istoriju, nećemo moći da gradimo ni svoju budućnost, svojevrstan je lajtmotiv obeležavanja velikog jubileja, 100. rođendana Arhiva Vojvodine.
Te 1926. godine Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS donelo je odluku o osnivanju Državne arhive u Novom Sadu. Vojvodina je tako dobila još jednu značajnu ustanovu kulture koja će u potonjim godinama i decenijama postati istinski svetionik razvoja i negovanja kulturne tradicije i identiteta kako srpskog naroda, tako i svih drugih naroda koje žive na ovim prostorima.
Svojevremeno je u dokumentarnoj građi pronađen akt zaveden 19. maja 1926, u kojem se podseća na to da su „novim budžetom državnih rashoda i prihoda za 1926/27. godinu osnovana dva nova državna arhiva: u Novom Sadu i u Skoplju”. „Radi što bolje organizacije ovih novih državnih zavoda potrebno je da Ministarstvo prosvete odrediti činovnika iz struke i uputi ga u Novi Sad i Skoplje da bi, prema nadležnom uputstvu, izvršio pripremne poslove i o tome podneo Ministarstvu svoj izveštaj”, navodi se u ovom dokumentu.
Na temelju tog uputstva, za prvog arhivara a kasnije i prvog upravnika Državne arhive u Novom Sadu, iz koje je izrastao današnji Arhiv Vojvodine, imenovan je dr Dimitrija Kirilović (1894–1956), u to vreme pomoćnika sekretara Matice srpske. „Državna arhiva u Novom Sadu nastala je kao zadužbina učenih i rodoljubivih građana, koji su, prosvetiteljskim žarom, sakupljali i brižljivo čuvali i štitili dokumenta, stare i retke knjige, što je našim osnivačima na čast, a današnjoj nauci i kulturi od neprocenjivog značaja. Na čelo tek osnovanog Arhiva postavljen je vrstan znalac kakav je bio dr Dimitrije Kirilović, koji je zadužio potomstvo stvarajući, uglavnom sam, prvi nukleus našeg današnjeg arhiva”, kaže za „Dnevnik” direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović.
Po rečima Ljubice Budać, autorke monografije o dr Dimitriju Kirilović, on pripada redu stručnjaka i javnih radnika koji su svojim radom obeležili jednu epohu u razvoju arhivske službe u našoj zemlji. U prelomnim godinama, posle okončanja Prvog svetskog rata, stvaranja nove države i uspostavljanja novih institucija, dr Kirilović je tokom narednih 15 godina, do početka Drugog svetskog rata, prvo kao arhivar a potom i kao upravnik, radio na prikupljanju, zaštiti i pohranih svih onih županijskih, opštinskih, vojnih, sudskih, školskih, crkvenih i privatnih arhiva, kako bi se sav taj arhivski materijal, razbacan po raznim nadleštvima, spasao od propadanja i postao dostupan za istraživanja. I posle rata, iako više nije bio deo arhiva, on je „nastavio da radi dajući korisne priloge za našu nacionalnu istoriju, prvenstveno vojvođansku”, zapisao je dr Viktor Novak iz Istorijskog instituta Srpske akademije nauka, podržavajući izbor dr Dimitrija Kirilovića za naučnog saradnika Matice srpske.
I upravo će otkrivanje spomenika ovom izuzetnom kulturnom pregaocu na uređenom platuo ispred glavnog ulaza u Arhiv Vojvodine biti jedna od temeljnih aktivnosti kojom će se obeležiti jubilej. Spomenik je rad vajara Đorđa Lazića Ćapše a svečanost je planirana upravo za 19. maj. Tog dana će biti promovisana i monografija o prvih 100 godina Arhiva, te upriličena velika izložba odabranih dokumenata koji se čuvaju pod krovom ove kuće. Prethodno će, početkom maja, biti održan i dvodnevni naučni skup o Dimitriju Kiriloviću, koji će se, naravno, kroz priloge pozvanih arhivista, istoričara, istraživača… baviti i značajem arhiva kao čuvara istorije.
„Mada smo i pojedine, lane održane, programe posvetili jubileju, od januara ove godine i zvanično obeležavamo vek postojanja Arhiva. Tako je najpre priređena izložba o stradanjima u Raciji, a onda smo upriličili veliku postavku o Svetozaru Miletiću u povodu 200 godina od njegovog rođenja. U toku je izložba o novosadskim vojnim avijatičarim izveđu dva svetska rata, potom dolazimo do velike izložbe o 100. godišnjici Arhiva, a i nakon nje nas očekuje dosta programa do kraja godine”, najavljuje dr Kuzmanović. „Neke naše izložbe će gostovati i van Novog Sada, dok ćemo u inostranstvu, pre svega u Francuskoj, u Parizu i Strazburu, predstavljati naša izdanja o stradanju Srba i Roma u Drugom svetskom ratu, a očekuju nas krajem maja i u Tel Avivu”.
Kada je reč o i inače veoma bogatoj izdavačkoj delatnosti Arhiva, za godinu jubileja planirano je da bude odštampano više od dvadeset naslova iz različitih oblasti, od arhivistike i istorije do srpskih narodnih pesama, uz redovno publikovanje u digitalnom formatu obrađenih popisa arhivskih dokumenata. Među knjigama planiranim za ovu godinu veliku će, kako se očekuje, pažnju privući studija Trive Militara „Dr Svetozar Miletić i njegovo doba”, zatim „Dosije Sekule Drljevića” iz pera Blaža Đurovića, a u planu su i „Dosije Momčila Đujića” kao i objavljivanje dnevnika kardinala Alojza Stepinca iz dosijea Udbe. Delu čitalačke publike svakako će biti zanimljive i monografija „Ruska emigracija u Sremskim Karlovcima” Alekseja Arsenjeva, koja će se pojaviti i na srpskom i na ruskom jeziku, zatim „Rusko-srpske veze od IX do sredine XVII veka” Žarka Dimića, te još jedno istorijsko štivo: „Srbi – graničari kroz vekove” Viktora Lazića i Siniše Dostića.
Preuzimanje fonda Neoplanta filma
Arhiv Vojvodine bi, u dogovoru sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, uskoro trebalo da preuzme kompletnu ostavštinu Neoplanta filma.
„Time ćemo, s jedne strane, moći da sačuvamo to veliko filmsko blago, od umetničkih ostvarenja, igranih i dokumentarnih, autora poput Mike Antića, Želimira Žilnika, Karolja Vičeka, do autentičnih snimaka izgradnje novosadskih Limana. A nakon što se digitalizuje, taj izuzetno vredan materijal biće dostupan svima koji su za njega zainteresovani. U fazi pripreme je poseban prostor u dvorištu zgrade, koji će biti, podrazumeva se, potpuno opremljen za brigu o filmskoj građi, od stvaranja potrebnih mikroklimatskih uslova pa nadalje”, otkriva nam dr Nebojša Kuzmanović.
„Deo aktivnosti vezanih za obeležavanje jubileja je i uređenje same naše zgrade. U pitanju je ozbiljna investicija, budući da su rađeni nova hidroizolacija u podrumu, nova klimatizacija, protipožarna zaštita… To je bilo izuzetno važno uraditi s obzirom na to da očekujemo novih skoro četiri kilometra građe. Mi smo sad ovom uređenjem podrumskih prostorija otvorili prostor da možemo da primamo svu tu građu”, navodi dr Kuzmanović, podsećajući na činjenicu da u ovom trenutku Arhiv Vojvodine brine o oko 45 miliona dokumenata…
U svom slovu, kojim je prihvatio pokroviteljstvo nad obeležavanjem jednog veka od osnivanja Arhiva Vojvodine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je danas Arhiv „savremena i dinamična ustanova kulture, koja neumorno radi na prikupljanju, čuvanju i zaštiti arhivske građe, i tako predstavlja nezaobilazan izvor za proučavanje istorije srpskog i drugih naroda koji žive na teritoriji Vojvodine”. „Čuvajući i negujući kulturu sećanja, ova institucija postala je nezaobilazno mesto na kulturnoj mapi Novog Sada, pokrajine ali i cele Srbije, renomirana na nacionalnom i međunarodnom nivou”, naveo je predsednik Republike, uz podsećanje na to da je Arhiv Vojvodine nosilac čitavog niza društvenih priznanja za svoj kulturni doprinos, stručni i naučni rad, između ostalog i Sretenjskog ordena drugog stepena.