У Текелијануму у Будимпешти, задужбини Саве Поповића Текелије, данас ће бити отворена стална поставка „Сеобе се настављају вечно очима Текелијанума кроз векове”.
У фокусу изложбе је управо Текелија, један од најзначајнијих српских добротвора и задужбинара с краја 18. и прве половине 19. века, чије је дело оставило неизбрисив траг у културном и просветном развоју српског народа у Хабзбуршкој монархији. Поставка, како су је осмислиле ауторке, Чарна Милинковић и Милкица Поповић, музејске саветнице – историчарке Музеја Војводине, истовремено прати и историју Текелијанума, основаног 1838. године, као Текелијине задужбине за школовање српских ђака и студената.
Током деценија, ова институција постала је једно од најзначајнијих средишта српске интелигенције, у ком су стасавале бројне личности српске књижевности, науке и уметности.
Кроз фотографије, архивску грађу, преписку и портрете, посетиоцима ће бити представљени живот и добротворни рад Саве Текелије, као и историја Текелијанума од оснивања до Другог светског рата.
Поставка ће почињати у ходнику Текелијанума, пре уласка у саму читаоницу, и то причом која сведочи о томе да су Срби на тим угарским просторима живели и пре Велике сеобе, а посебно поглавље поставке односи се на документ из 1910, пронађен у архиву у Сентендреји, а који из прве руке сведочи о животним условима и статусу који су уживали ондашњи питомци Текелијанума.
Истог дана у Српском црквеном музеју у Сентандреји биће отворена и изложба „Мат(р)ица за два века јубилеја” аутора др Данила Вуксановића. Вернисаж је изворно реализован као ауторова докторска изложба у Галерији Матице српске 2020. године и настала је као (ре)интерпретација штампарских клишеа смештених у посебно направљеном орману, чуваних још од времена Музеја Матице српске. Изложба представља спој историјских артефаката повезаних са историјом Матице српске, српском ликовном уметношћу и савременим уметничким изразом који је настајао на тим темељима.
„Идејни концепт изложбе заснован је на цитатности одабраних представа које су временом мењале медијске улоге. Технолошки поступак сликања ослања се искључиво на деликатну фактуру матрице, на камелеонско (не)прилагођавање оку. Уз слике су изложене и матрице (и орман) како би посматрачу пружиле прилику за препознавање или субјективну анализу. Идеја изложбе је да укаже на то да је Матица српска својом историјом и делатношћу узор и путоказ савременим ствараоцима, те да је њена улога у културној историји српског народа изузетна”, наводи сам др Вуксановић.
Ова изложба ће бити отворена до 20. септембра 2026.