У Музеју Војводине вечерас у 19 сати биће отворена монографска изложба „Јожеф Киш: Човек који је преобликовао Бачку” ауторке др Мирјане Ђекић, етнолога у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе.
Поставка кроз бројне планове, пројекте, илустрације, фотографије… приказује време с краја 18. и почетка 19. века и реализацију једног од највећих пројеката реализованих на тлу Војводине – изградњу Великог, односно Францовог канала.
Овај значајан историјски подухват преобразио је предео Бачке из простора бара, баруштина и мочвара у плодно тле погодно за живот, а идејни творац тог пројекта био је Јожеф Киш (József Kiss, 1748–1813), визионар и практичар образован у Инжењерској војној академији у Гумпездорфу, близу Беча, коју је 1717. године основао легендарни аустријски војсковођа Еуген Савојски.
– Свега неколико изложених планова је сачувано код нас, остале смо донели из Мађарске, у главном из тамошњег Државног архива – изјавила је јуче на конференцији за новинаре др Мирјане Ђекић. – Од деведесет и нешто планова, које смо добили дозволу да публикујемо, за изложбу смо одабрали најрепрезентативније, који истовремено сведоче и о Кишовој свестраности – јер он се није бавио само хидротехником, него и пројектовањем кућа, цркава, школских зграда, економских објеката… Изоставили смо, иначе, планове који се односи на први део његове каријере, која је везана за Брно, и почели смо од прве карте коју је направио у Бачкој, 1779. године, а која се односила на приказ тока Дунава поред апатинског шумарка Кандила.
Међу експонатима су бројне Кишове мапе, међу којима је посебно илустративан цртеж хоризонталног пресека и профила нивелације Дунава у односу на Тису, затим његови пројекти, рецимо скица зграде за производњу пива и ракије у Кањижи или гостионице у Темерину, као и низ фотографија које илуструју Велики бачки канал, међу којима је и она прве преводнице код Врбаса, а која, нажалост, није на време заштићена као споменик културе. Део поставке је и позајмица из сомборског музеја – макета багера на ножни погон, који служио је за чишћење дна и одржавање канала.
Наравно, срж изложбе је у експонатима који говоре о изградњи Великог бачког канала, од првих Кишових активности по доласку у ове крајеве на уређењу вода у Бачкој, преко оснивања акционарског друштва Привилегована бродарска компанија, којој ће цар Франц II крајем марта 1793. поверити изградњу канала који би повезао Дунав и Тису, па до епитафа уклесаном на његовом надгробном споменику: „Oвде почива Jожеф Киш, мађарски племић о чијој бесмртности сведочи овај Францов канал, а смртност обзнањује овај мермер”.
Изложба траје до 21. априла.