Као наследник Историјског друштва Бач-Бодрошке жупаније, основаног далеке 1883. Градски музеј у Сомбору, уз кадровско јачање и дугогодишњи сакупљачки рад и напор свих запослених израстао је у установу културе која данас обавља делатност музејске заштите за подручја општина Апатин, Оџаци и Кула и самог града Сомбора. Друштво, чију традицију баштини је првобитно било смештено у згради Жупаније и поседовало је археолошку, нумизматичку, архивску и библиографску збирку, а данас се у згради сомборског Музеја, некадашњој Фернбах- Ледереровој палати, чува једна од најимпресивнијих збирки старог новца и нумизматичке литературе, коју је свом граду завештао светски познат нумизматичар др Имре Фрај.
Ова фасцинантна збирка, легат који је Имре Фрај 1952. године завештао Градском музеју у Сомбору, садржи 11.142 комада разноврсног старог новца, међу којима има и јединствених и у свету изузетних раритета. Збирке садржи највећим делом античко-грчки, римски и панонско-келтски новац, затим средњовековни византијски, мађарски и српски новац, као и аустријски новац од 17. до 19. века, али и медаље, плакете, жетоне и папирни новчанице. Завештао је др Фрај и вредну археолошку збирку са 1.224 предмета, већином пронађених у јужним деловима Панонске низије (Музеј је 1964. објавио и каталог те збирке), као и стручну нумизматичку библиотеку посебне вредности, са 1.200 књига, међу којима је и знатан број ретких и скупоцених публикација из области нумизматике.
Овај добротвор овдашњег музеја, нумизматичар и колекционар светског реномеа, рођен је у Сомбору 1885. године у којем је завршио и гимназију, а права је студирао у Колошвару и Будимпешти у којој је 1915. г. положио адвокатски и судијски испит, па је у свом родном граду, као судија, провео читав радни век, да би био пензионисан 1944. године и у њему умро једно десетлеће касније. Од оца златара (иначе једног од првих пасионираних сомборских фотографа-аматера), који је поседовао богату нумизматичку збирку, наследио је Имре Фрај страст сакупљања “старог новца и ствари”, тако да је, већ као гимназијалац, поседовао лепу нумизматичку збирку и нешто археолошких предмета. Цео свој живот посветио је прикупљању нумизматичких, археолошких и историјских предмета, као и стручне литературе о њима, и у ово улагао сва своја, немала новчана средства. Упоредо са сакупљањем, вршио је и идентификацију и систематско стручно сређивање сакупљених предмета. О тим предметима је још пре Првог светског рата објавио неколико написа у стручној литератури, у археолошким извештајима и у Годишњаку Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније.
Као колекционар, а нарочито као нумизматичар, др Фрај је стекао велик углед у стручним круговима у земљи и иностранству. Одржавао је везе и вршио размену појединих примерака са најпознатијим колекционарима (чак и са владарима, државним премијерима и магнатима) и музејима, као што су лондонски, париски, римски, ватикански итд. Био је активан члан Мађарског археолошког друштва, Мађарског нумизматичког друштва, Нумизматичког друштва у Бечу, Историјског друштва Бачко-Бодрошке жупаније у Сомбору и дописни члан Нумизматичког друштва у Загребу.
Милић Миљеновић
Фото Градски музеј Сомбор
Пројекат „Благо депоа војвођанских музеја” реализује „Дневник Војводина прес”, а суфинансиран је из буџета Реоублике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.