СУБОТИЦА: Кад бисте угледали ова јаја на изложби, не бисте поверовали да су права. Мислили бисте да је неко из Санкт Петербурга донео реплику Фабержеовог ремек-дела. Весна Ротар би вам се тада само дискретно насмејала.
Суботичанка годинама претвара гушчија јаја у минијатурне драгуље руком, без посебних машина, сат по сат, слој по слој. Њена последња колекција красила је Градску кућу у Суботици, јер њена украшена јаја и припадају једном таквом простору, а све је почело од фарме гусака.
– Имала сам прилику да упознам једног господина који се бавио перјем. У то време постојала је фабрика која је правила перјене ствари и они су имали фарму гусака – прича Весна. – Јаја су у почетку била готово безвредна. Давали су их џабе, јер их је било јако много, и онда смо ми, жене које нешто волимо да радимо, кренуле у потрагу за тим јајима.
Пре него што се помисли на четкице и златне нити, јаје мора да прође кроз поступак који мање подсећа на уметност, а више на лабораторију.
– Буше се рупице горе и доле, и онда се издувавају, и тек онда се перу и искувавају, да би тај мирис и све то нестало и да се ишчисти све из њих, и тек онда се могу користити у некој техници израде – објашњава Весна.
Тек кад је љуска чиста, празна и сува почиње прави посао. Инспирација за последњу, најупечатљивију технику стигла је од човека који је живео пре више од сто година и радио за руску царску породицу.
– Техника ме је инспирисала код чувеног златара Фабержеа, који је правио ускршња јаја за царску породицу Романових, и наравно да су то племенити метали, дијаманти, рубини и злато и све оно што златари користе у изради накита- каже Весна.
Она, наравно, не користи дијаманте. Користи стрпљење, прецизност и способност да постави себи право питање. Мање више све технике су већ познате и нема оваквих ускршњих јаја, каже ауторка.
Иза сваког готовог јајета крије се и потрага за материјалима која би многе обесхрабрила. Ове године, Весна је направила корак који логично заокружује све претходне.
– Пошто сам била на изложби у нашој Градској кући, које је једно царско здање, дошла сам на идеју да их изложим, јер припадају једном таквом простору – каже Весна Ротар.
И тако су гушчија јаја с фарме, она иста која су некад давана џабе завршила у дворани у којој се некад примала званична изасланства.
Фабержеова јаја и данас се чувају у царским ризницама, а Веснина красе њену кућу и многе друге домове.
Дневник
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина Пресс ДОО, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.