Након Бранислава Банета Керца, Дарка Перовића, Стевана Субића и Зорана Туцића, један од највећих стрип издавача у Италији – Сеђо Бонели ангажовао је још једног аутора пореклом са овдашњих простора, који је увелико изградио међународну каријеру у свету девете уметности.
Рајко Милошевић Гера, познатији по потпису р. m. Guéra, рођен у Београду 1959, који од 1991. живи и ради у Шпанији, ортодоксни заљубљеник у вестерн и блуз (памти се по култним Тексашким јахачима, као и Стрип блуз бенду из 1980-их), није случајно залутао у Бонелијев каталог те 2017. Његов претходни рад на, светски популарном, серијалу Скалпирани по сценарију Џејсона Арона (Вертиго, 2007-2012), као и Дјанго, Унцхаинед, који је са групом аутора (сценариста) реализовао за ДЦ, по мотивима филма Квентина Тарантина, били су необорив аргумент да му Бонелијеви уредници понуде рад на једном од најстаријих и најпопуларнијих ликова те издавачке куће – Тексу Вилеру, који је за ту прилику добио албумски, тзв. француски формат.
И, две године касније, у рукама љубитеља стрипа нашао се Човек са златним револверима, за који је сценарио припремио Пасквале Рују. Ренџери Вилер и Карсон, којима је посвећена ова прича, причекаће коју годину да поговоре и српским језиком (2024), захваљујући агилном београдском Веселом четвртку и преводиоцима, Сандри Кнежевић и Драшку Рогановићу. Албум Највећи Текс: Човек са златним револверима, на мега формату – 280 x 380 мм, осим, дакле, ове епизоде, зачињен је и материјалима који овом издању у Србији додају и мали ексклузивитет. Ту су специјална насловна страна коју је Гера припремио за ВЧ црно-бело (по ауторовој жељи) издање, обиман есеј Зорна Ђукановића, као и велики број цртежа и илустрација. Куриозитет је и оригинална верзија сценирија на крају албума, који је Рују првобитно насловио Златни револвер, и где читаоци могу додатно да оцене Герин укупни ауторски печат у раду на оваквом Тексу Вилеру.
“Р. М. Гера је величанствен аутор стрипова. Намерно сам употребио реч аутор, а не цртач, зато што његов допринос овој причи далеко превазилази пуко графичко извођење радова…”, обавештава читаоце сценариста у свом малом уводу, наводећи да је, речником филма, “сценариста такође напола и редитељ, он пружа назнаке о ритму, сценографији, кадрирању и хумору. Цртач покрива другу половину режије, а такође је директор фотографије и камерман… Вративши се на Р. М. Геру, додао бих да је он и костимограф, каскадер, познавалац оружја, стручњак за глуму и сценски архитекта…”
Због своје старости у Бонелијевом каталогу, Текс је вероватно више од других серијала те куће био подложан шаблону, па је издавач, очигледно, одлучио да га обогати повременим одласцима у већи формат, и ангажовањем профилисаних стрип аутора, тако да се Герин Текс природно наслања на покушаје да индустријски преплива у стрип са ауторским печатом. Тако ова, у основи, шаблонска прича – Мексиканац Хуан Гонзалес се после завршетка Америчко-мексичког рата свети ренџерима који су му током рата побили браћу – у Гериним рукама постаје брутална и прљава, и у комбинацији са филмским, Гериним кадрирањем, које своје порекло највише налази у француско-белгијској школи стрипа, постаје напети вестерн, у коме Текс мало прича, али непогрешиво дела, трудећи се да Карсонов “сусрет са прошлошћу” прође са што мање озледа.
Историја Текса Вилера, лика из истоименог италијанског вестерн стрипа сценаристе Ђанлуиђија Бонелија и цртача Аурелија Галепинија, почиње 30. септембра 1948, када је објављена прва епизода у Италији. На почетку, Вилер стицајем околности постаје одметник са кодом части – „Убити само у самоодбрани“. У каснијим епизодама постаје ренџер, а затим Ноћни орао, поглавица Навахо Индијанаца и чувар индијанских закона и обичаја. Снажан, одан, непогрешив стрелац, непријатељ предрасуда и дискриминације, Вилер је склон да занемарује правила… Њагов најбољи пријатељ током ренџерског периода је Кит Карсон. На подручју Југославије стрип је од 1968. до 1992. објављивао новосадски Дневник, а сада Весели четвртак.
Дневник
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.