“Одмах на почетку, у нашу просторију за пробе дошли су неки добри духови. Много смо им се допали, а и они нама. Љубоморно смо их чували иако смо знали да морају повремено да излазе. С временом, било је све теже чувати их. Једног дана, неко од нас је отворио рупу и… они су изашли. И нису се вратили” – овај цитат Зорана Булатовића Балета (Нови Сад, 1964) из књиге “Огледала Луне” прецизно говори о ономе шта је “Луна” била и колико је безвременска остала. Јер, тај дух се на кратко вратио када је у Америчком кутку у уторак одржан програм “New Wave Reunion” који је обрадовао бројну публику јер се за ту прилику окупио цео састав култне групе “Луна”.
Повод је био што је крајем прошле године Милански издавач F.O.A.D. Records објавио посебно винилно издање “Хокеј Клуб Виргинитас”. На ЛП плочи се налази 11 песама групе “Луна”, а на сингл плочи две песме групе “Ла страда” у којима је Зоран Булатовић Бале био композитор и гитариста. Снимци су настали од 1980. до 1983. године, а овај материал је 1988. године објављен на истоименој касети коју је објавио Ding Dong Records у веома малом тиражу, само стотину примерака. Сада је објављен ремастеровани материјал са тог касетног издања “Хокеј Клуб Виргинитас” из 1988. године.
Два дана раније, поводом обележавања Дана града Новог Сада, у пуној сали Културне станице Свилара одржано је ауторско вече посвећено Зорану Булатовићу Балету, музичару новосадске алтернативне и рок сцене, који се последњих деценија посветио компоновању музике за позоришне представе и филмове, али и сликарству и филму. На великом платну приказани су цртежи из атељеа Балета које већ традиционално, крајем сваке године излаже на манифестацији “Дани Балета”, а централни део програма у Свилари била је пројекција његовог научнофантастичног филма “Трулантис”.
Током разговора у Америчком кутку испричали сте, Фирчи и ти, и занимљивост да је насловна песма “Хокеј клуб Виргинитас” настала и пре него што је бенд званично основан. Како се то десило?
– Овако, бенд је био “договорен” али пошто нисмо имали просторију за пробе, скупљали смо се, причали, правили планове, али свирка, ништа. То нас је поприлично фрустрирало те смо код Фирчија у стану на Лиману, а где другде, на минималној опреми, ритам машина, синтисајзер, гитара и милрофон на двоканалном REVOX магнетофону снимили ту ствар која се и пре овог издања нашла у неком документарном СФ филму о југословенској сцени немачког режисера, чијег се имена сад не сећам. Тако је та песма настала, од ње је све почело.
Ово издање поново је скренуло пажњу на ране радове бендова “Ла Страда” и “Луна”, настале почетком осамдесетих. Како си се осећао, сада већ после четрдесет година, када сте поново сви заједно сели пред публику да представите плочу коју је публика дуго ишчекивала?
– Искрено, у два наврата сам скоро засузио. Седим са својим најдражим бендом, сви смо расположени, сећамо се неких лепих ствари, па и оних ружних али које су сада потпуно безболне и… лепо ми је, најрадије би са њима и остао, оно, заувек. И овако, без инструмената, имамо неку енергију која је као и некад, посебна. Можда би стварно могли још нешто да урадимо…. Ништа претенциозно, него као и раније, потпуно посвећено, наизглед једноставно али вишеслојно, широко и дубоко… јединствено, фали ми то.
Познато је да музика “Ла Страде” и “Луне” и данас проналази нову публику широм региона и Европе. Какво је интересовање за ово винилно издање?
– Те ствари смо својевремено снимали у студију браће Вранешевић, Студију 1 Радио Новог Сада, Meta Sound студију, а поједини снимци су и са наших наступа уживо у позоришту “Бен Акиба”, сада Новосадском позоришту и КЦМ “Соња Маринковић”.
За ово Винилно издање је најзаслужнији Игор Миховиловић из Загреба који сарадјује са F.O.A.D. Records и издаје фанзин ”Гурање с Литице”. Он ме је контактирао још пре скоро две године те смо почели са скупљањем материјала и осталих ствари. Повелику причу о бенду на унутрашњој страни омота је написао његов београдски сарадник Никола Витковић а издавачи оригиналне касете сакривени иза имена Ding Dong Records су Саша Ракезић Зограф и Драган Амброзић. Нисам у контакту са издавачем тако да не знам колико је примерака до сад раграбљено.
Филм „Трулантис“ кроз мистерију трула из Алберобела, граду у Италији у којем си живео и где се налазе камене кућице које су под заштитом УНЕСКО-а, води публику на езотерично, жанровски слободно путовање кроз незваничну историју света. Како је настао овај филм?
– Алберобело је прилично мирно место, без пуно догађања, нарочито зими. Мени, који сам се тамо задесио после 13 година боравка у Њујорку је то у почетку много пријало. Али, после пар година сам ту празнину почео да пуним тиме што сам основао Културну Асоцијацију ”Фаталаманга” и покренуо разне пројекте, позоришне радионице, концерте па и овај филм који дели наслов са истоименом позоришном представом која је настала пре њега. Идеја филма је да Алберобело стави у центар света по систему, мало праве историје а онда на то пуно измишљотина и ипровизације а да све то буде и забавно и мистериозно-хорорично као и да понуди одговоре на суштинска питања која сваки мислећи човек себи поставља. Јако бих волео да могу да радим нове филмове по истом принципу али са Новим Садом као центром света. Имам гомилу идеја, мало времена, а филм кошта. Не одустајем од те идеје.
Последњих година се заиста стваралачки изражаваш у више уметничких жанрова? Шта је следеће, на чему сада радиш?
– Надам се да ћу ове године завршити, ако не и објавити, своју прву књигу кратких прича коју због других обавеза ево већ трећу годину одлажем. Следећег месеца у Битеф Театру почињем да радим музику за представу ”Моћи грађанина Чаплина” Давора Шпишића у режији Роберта Рапоње. Мај и јуни су за сада резервисани за наставак снимања музичког материјала са мојим другом и братом Гораном Трајкоским у Скопљу а од јесени треба да почнем рад на музици за ТВ серију у којој ћу имати и мању глумачку улогу… а биће и концерата са професором Чонтом… мало ли је ??? Држите ми шипке.
Текст: Дневник
Фото: Н. Шапоња/Зоран Булатовић Бале
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.