“Odmah na početku, u našu prostoriju za probe došli su neki dobri duhovi. Mnogo smo im se dopali, a i oni nama. Ljubomorno smo ih čuvali iako smo znali da moraju povremeno da izlaze. S vremenom, bilo je sve teže čuvati ih. Jednog dana, neko od nas je otvorio rupu i… oni su izašli. I nisu se vratili” – ovaj citat Zorana Bulatovića Baleta (Novi Sad, 1964) iz knjige “Ogledala Lune” precizno govori o onome šta je “Luna” bila i koliko je bezvremenska ostala. Jer, taj duh se na kratko vratio kada je u Američkom kutku u utorak održan program “New Wave Reunion” koji je obradovao brojnu publiku jer se za tu priliku okupio ceo sastav kultne grupe “Luna”.
Povod je bio što je krajem prošle godine Milanski izdavač F.O.A.D. Records objavio posebno vinilno izdanje “Hokej Klub Virginitas”. Na LP ploči se nalazi 11 pesama grupe “Luna”, a na singl ploči dve pesme grupe “La strada” u kojima je Zoran Bulatović Bale bio kompozitor i gitarista. Snimci su nastali od 1980. do 1983. godine, a ovaj material je 1988. godine objavljen na istoimenoj kaseti koju je objavio Ding Dong Records u veoma malom tiražu, samo stotinu primeraka. Sada je objavljen remasterovani materijal sa tog kasetnog izdanja “Hokej Klub Virginitas” iz 1988. godine.
Dva dana ranije, povodom obeležavanja Dana grada Novog Sada, u punoj sali Kulturne stanice Svilara održano je autorsko veče posvećeno Zoranu Bulatoviću Baletu, muzičaru novosadske alternativne i rok scene, koji se poslednjih decenija posvetio komponovanju muzike za pozorišne predstave i filmove, ali i slikarstvu i filmu. Na velikom platnu prikazani su crteži iz ateljea Baleta koje već tradicionalno, krajem svake godine izlaže na manifestaciji “Dani Baleta”, a centralni deo programa u Svilari bila je projekcija njegovog naučnofantastičnog filma “Trulantis”.
Tokom razgovora u Američkom kutku ispričali ste, Firči i ti, i zanimljivost da je naslovna pesma “Hokej klub Virginitas” nastala i pre nego što je bend zvanično osnovan. Kako se to desilo?
– Ovako, bend je bio “dogovoren” ali pošto nismo imali prostoriju za probe, skupljali smo se, pričali, pravili planove, ali svirka, ništa. To nas je poprilično frustriralo te smo kod Firčija u stanu na Limanu, a gde drugde, na minimalnoj opremi, ritam mašina, sintisajzer, gitara i milrofon na dvokanalnom REVOX magnetofonu snimili tu stvar koja se i pre ovog izdanja našla u nekom dokumentarnom SF filmu o jugoslovenskoj sceni nemačkog režisera, čijeg se imena sad ne sećam. Tako je ta pesma nastala, od nje je sve počelo.
Ovo izdanje ponovo je skrenulo pažnju na rane radove bendova “La Strada” i “Luna”, nastale početkom osamdesetih. Kako si se osećao, sada već posle četrdeset godina, kada ste ponovo svi zajedno seli pred publiku da predstavite ploču koju je publika dugo iščekivala?
– Iskreno, u dva navrata sam skoro zasuzio. Sedim sa svojim najdražim bendom, svi smo raspoloženi, sećamo se nekih lepih stvari, pa i onih ružnih ali koje su sada potpuno bezbolne i… lepo mi je, najradije bi sa njima i ostao, ono, zauvek. I ovako, bez instrumenata, imamo neku energiju koja je kao i nekad, posebna. Možda bi stvarno mogli još nešto da uradimo…. Ništa pretenciozno, nego kao i ranije, potpuno posvećeno, naizgled jednostavno ali višeslojno, široko i duboko… jedinstveno, fali mi to.
Poznato je da muzika “La Strade” i “Lune” i danas pronalazi novu publiku širom regiona i Evrope. Kakvo je interesovanje za ovo vinilno izdanje?
– Te stvari smo svojevremeno snimali u studiju braće Vranešević, Studiju 1 Radio Novog Sada, Meta Sound studiju, a pojedini snimci su i sa naših nastupa uživo u pozorištu “Ben Akiba”, sada Novosadskom pozorištu i KCM “Sonja Marinković”.
Za ovo Vinilno izdanje je najzaslužniji Igor Mihovilović iz Zagreba koji saradjuje sa F.O.A.D. Records i izdaje fanzin ”Guranje s Litice”. On me je kontaktirao još pre skoro dve godine te smo počeli sa skupljanjem materijala i ostalih stvari. Poveliku priču o bendu na unutrašnjoj strani omota je napisao njegov beogradski saradnik Nikola Vitković a izdavači originalne kasete sakriveni iza imena Ding Dong Records su Saša Rakezić Zograf i Dragan Ambrozić. Nisam u kontaktu sa izdavačem tako da ne znam koliko je primeraka do sad ragrabljeno.
Film „Trulantis“ kroz misteriju trula iz Alberobela, gradu u Italiji u kojem si živeo i gde se nalaze kamene kućice koje su pod zaštitom UNESKO-a, vodi publiku na ezoterično, žanrovski slobodno putovanje kroz nezvaničnu istoriju sveta. Kako je nastao ovaj film?
– Alberobelo je prilično mirno mesto, bez puno događanja, naročito zimi. Meni, koji sam se tamo zadesio posle 13 godina boravka u Njujorku je to u početku mnogo prijalo. Ali, posle par godina sam tu prazninu počeo da punim time što sam osnovao Kulturnu Asocijaciju ”Fatalamanga” i pokrenuo razne projekte, pozorišne radionice, koncerte pa i ovaj film koji deli naslov sa istoimenom pozorišnom predstavom koja je nastala pre njega. Ideja filma je da Alberobelo stavi u centar sveta po sistemu, malo prave istorije a onda na to puno izmišljotina i iprovizacije a da sve to bude i zabavno i misteriozno-hororično kao i da ponudi odgovore na suštinska pitanja koja svaki misleći čovek sebi postavlja. Jako bih voleo da mogu da radim nove filmove po istom principu ali sa Novim Sadom kao centrom sveta. Imam gomilu ideja, malo vremena, a film košta. Ne odustajem od te ideje.
Poslednjih godina se zaista stvaralački izražavaš u više umetničkih žanrova? Šta je sledeće, na čemu sada radiš?
– Nadam se da ću ove godine završiti, ako ne i objaviti, svoju prvu knjigu kratkih priča koju zbog drugih obaveza evo već treću godinu odlažem. Sledećeg meseca u Bitef Teatru počinjem da radim muziku za predstavu ”Moći građanina Čaplina” Davora Špišića u režiji Roberta Raponje. Maj i juni su za sada rezervisani za nastavak snimanja muzičkog materijala sa mojim drugom i bratom Goranom Trajkoskim u Skoplju a od jeseni treba da počnem rad na muzici za TV seriju u kojoj ću imati i manju glumačku ulogu… a biće i koncerata sa profesorom Čontom… malo li je ??? Držite mi šipke.
Tekst: Dnevnik
Foto: N. Šaponja/Zoran Bulatović Bale
Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.