БЕОГРАД: Аутобиографија кнегиње Јелисавете Карађорђевић „Тамо далеко“ (2024) може се читати као драма о обескорењеност и потрази за идентитетом, оценила је вечерас универзитетска професорка Славица Гароња током представљања књиге.
На представљању књиге, у испуњеном простору Историјског музеја Србије, Гароња је рекла да је „неспорни литерарни дар“ Карађорђевићеве, чија је аутобиографија састављена од дневнички бележака и наративних целина, а „јунакиња се после много перипетија враћа у место одакле је давно ишчупана„.
Гароња је подсетила да је Карађорђевић као петогодишње дете доживела пуч 27. марта 1941. године, после кога је њен отац кнез-намесник Павле (1893-1976) са породицом морао да напусти Југославију и оде у изгнанство у Африку.
Према њеним речима, након сурових услова одрастања у Кенији, живот кнегиње Карађорђевић се одвијао на западу Европе и у САД, да би се на свом турбулентном животном путу у своју родну земљу вратила тек након више од 40 година.
Гароња је истакла да се као главни јунаци „ове прозе“ могу схватити кнез Павле и кнегиња Олга Карађорђевић (1903-1997), а да су странице посвећене повратку Јелисавете у Београд и у Бели двор 1987. године међу најузбудљивијим у „Тамо далеко“.
Кнегиња Јелисавета Карађорђевић је кратко поручила да се нада да њена аутобиографска књига неће бити досадна и да ће читаоци уживати у „Тамо далеко„.
Директор издавачке куће „Вукотић медија“ Манојло Вукотић је рекао да књига садржи течне и питке дневне записе, интервјуе Карађорђевић и записе који личе на кратке ефектне репортаже.
Према његовим речима, када ауторка говори о својој породици и другим Карађорђевићима то ради „са емоцијом, набојем и лирском лепотом која опчињава“.
О сусретима са Карађорђевић је говорила телевизијска ауторка Мира Адања Полак, док је директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић рекла да је ауторка „Тамо далеко“ „неприкосновено интересантна особа“.