Позоришни музеј Војводине, институција основана сад већ далеке1982. године са задатком да прикупља, штити, чува, обрађује, проучава и презентује музејску грађу и публикује податке о позоришној уметности и култури Војводине – и дан данас, безмало четири и по деценије касније, делује из старог салонског стана у центру Новог Сада. А то практично значи да нема стални изложбени простор, те да је свеколика грађа о којој брине практично смештена у својеврсном депоу. A у фонду Музеја похрањено је више од 80.000 предмета: манускрипти драмских дела, акта и друга документа, мемоарска грађа, преписка, фотографије, плакати, програми, уметничка дела, сценографске макете, костими, сценографске и костимографске скице, лутке, лични предмети еминентних позоришних ствaралаца, аудио и видео записи.
У таквим условима сваки изложбени излазак из оквира четири музејска зида представља својеврсно откривање јавности истинског театарског блага. Такав је, рецимо, својевремено био приступ поставци посвећеној најизвођенијем водвиљу знаменитог комедиографа Косте Трифковића, „Избирачици”, написаној 1872. године. У том светлу је из музејских фондова на „светлости позорнице” изнет материјал који је требало да скрене пажњу на друштвено-политичке и културноисторијске околности Трифковићевог доба, те на плодан професионални ангажман овог писца. Истовремено, у фокусу су били и музеолошки одговори на питања шта је Коста Трифковић српској драмској књижевности; шта је оновремено позориште Трифковићу а шта оновремени Трифковић позоришту, те шта је наш комедиограф театру 20. и првог квартала 21. века.
Како појашњава театролог др Зоран Максимовић, кустос Позоришног музеја, ауторка изложбе Ивана Кочи брижно је проучила позоришне интерпретације „Избирачице” од половине прошлог века до данас, које су се, у складу с историјом светских театарских приступа, модернизовале и изналазиле нова изражајна средства у инсценацијама овог комада. „Унутар таквог стваралачког театарског корпуса Трифковићеве Избирачице, покушали смо да проучимо сегменте визуелних остварења као интегралних делова сложеног позоришног израза: сценографија, костимографија, уметнички плакат, фотографија”…
Разматрани су такође и поетички концепти стилизације у ликовном изразу, којима је, половином прошлог века, започело савремено тумачење овог нашег класика. У том светлу Покушавали смо, наиме, да докучимо до које мере је стилизација ипак више подређена илустрацији историјске епохе, а од када је, и чиме се то акцентује, више у служби означавања и визуелне сценске акције, било да је у питању реконструисање епохе дела, било поступак актуелизације или, пак, деконструкције.
„На овом ризичном а, опет, инспиративном путу, сусретали смо се са бројним именима наше сценографије, костимографије, као и уметничког плаката и фотографијe. , На поставци се могу видети у репродукованом облику радови наших најеминентнијих сценографа и костимографа: Милете Лесковца, Бориса Максимовића, Миланке Берберовић, Стане Јатић, Божане Јовановић, те аутора плаката: Виорела Флоре, Јована Тарбука и др., као и радови фотографа: Јована и Миомира ползовића, Бранислава Лучића, Жељка Јовановића и других., као што су Миомир Денић, Стеван Максимовић, Милета Лесковац, Милица Бабић Јовановић, Стана Јатић, Весна Радовић, Виорел Флора, Божана Јовановић, Александар Златовић, Борис Максимовић, Тања Марчетић, Дијана Ромић, Вера Галешев, Романа Кнежевић, Миланка Берберовић, Мираш Вуксановић, Никола Завишић, Суна Кажић, Јован Тарбук, Вељко Стојановић, Јован Ползовић, Ружа Ћирић, Миомир Ползовић, Бранислав Лучић, Марко Кажић и бројни други”, наводи др Максимовић.
На крају, посебну пажњу у току припреме материјала за изложбу посвећена је рецепцији, односно креативном визуелном изражавању, и то инспирисаном позоришним остварењима Трифковићеве „Избирачице”, ученика ОШ „Коста Трифковић”, ТШ „Милева Марић Ајнштајн” и Школе за дизајн „Богдан Шупут”. Такође, студенти са Одсека за уметност и дизајн Факултета техничких наука у Новом Саду дали су свој стваралачки допринос рекреирајући сценографију Милете Лесковца за представу Српског народног позоришта из 1960. године у виду својеврсне сценографске макете са ротационим механизмом. Сав овај материјал је на крају такође постао део фонда Позоришног музеја Војводине.
М. С.
Пројекат „Благо депоа војвођанских музеја” реализује „Дневник Војводина прес”, а суфинансиран је из буџета Реоублике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.