U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine danas u 13 časova biće predstavljena monografija “Novosadski kulturni plakat – pojave, autori, dela” kustosa Vladimira Mitrovića.
Promocija ove izuzetno vredne publikacije održava se u okviru programa izložbe “Novosadski kulturni plakat 70-ih i 80-ih”, koja je proistekla iz same monografije i do 26. aprila poklonike umetnosti upoznaje sa više od stotinu plakata iz kolekcije MSUV.
Sama monografija ukazuje na oko dve stotine plakatskih radova koje pokrivaju istoriju plakata na ovom prostoru dugu više od veka. Pomenuto je pri tome preko 50 autora koji su bili aktivni u Srbiji i Vojvodini od perioda posle Drugog svetskog rata do danas.
„Za razliku od tek povremenih događaja na jugoslovenskim, pa tako i novosadskim ulicama i trgovima, od državnih manifestacija, skupova i parada, do sasvim retkog alternativnog delovanja, karnevala i uličnih akcija, prisustvo plakata u javnom prostoru nije bio eksces već skoro uobičajena pojava, posebno kada su oni, a uglavnom jesu, bili izloženi (postavljeni) na za to unapred predviđena mesta”, piše Mitrović u knjizi. „Plakati su tako faktički bili sastavni deo tog tankog sloja vizuelne kulture (oglašavanja) u javnom prostoru. Dakle, deo institucionalnog umetničkog stvaralaštva koje se prikazuje u prostorima svakodnevnice. Ipak, za razliku od većine evropskih gradova, plakati i uopšte oglašavanje u Novom Sadu je bilo sasvim skromno i sporadično”.
Ipak, od šezdesetih godina prošlog veka, kako navodi autor monografije, u kulturi, čiji su glavni javni vizuelni eksponenti bili baš plakati, oni su ispitivali granice i prirodu političkih i društvenih promena kojih, verovatno, tadašnji akteri i nisu bili do kraja svesni.
„Publika kojoj se umetnici putem plakata obraćaju tražila je možda samo puku informaciju (šta, gde, kada), ali danas, posle toliko godina, oni ne samo da postaju simboli svog vremena nego i istinska umetnička dela koja sa povodom kojim su stvorena imaju isto toliko kao što i svako drugo likovno delo ima svoju temu”.
U tom svetlu kao umetnički fenomen, novosadski kulturni plakat, sa autorima i njihovim plakatskim ostvarenjima, razvio se u sasvim posebnu pojavu unutar širokog spektra savremenog umetničkog i dizajnerskog stvaralaštva uprkos činjenici da je bio vezan prvenstveno za pozorišne predstave i likovne manifestacije, kao i za najavne plakate izložbi, salona, festivala, akcija i projekata.
„Većina autora novosadske škole kulturnog plakata je nastavila svoju aktivnost i tokom prvih decenija novog milenijuma, dok se u međuvremenu pojavljuju nove generacije grafičkih dizajnera školovanih na novosadskoj Akademiji umetnosti, gde su neki od profesora bili i ključni akteri uspona plakatske umetnosti u ovoj sredini”, ističe Mitrović. „Plakat se poslednjih godina, prirodno, vratio svojoj umetničkoj biti. Kao poseban predmet još uvek se predaje u srednjim i višim školama dizajna, kao i na akademijama. Postoje redovne manifestacije na kojima se
prezentuju nova ostvarenja u oblasti plakata – Bijenalne izložbe FORMA Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine, Trijenalne izložbe pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja pri Sterijinom pozorju, Bijenale studentskog plakata – kao i povremene kolektivne i samostalne izložbe umetnika plakata. Sve to govori da plakat kao da ipak nije zaboravljen i zanemaren, nastavljajući tako svoje trajanje više od veka i po, kao jedan od još uvek najprestižnijih vidova grafičke umetnosti…
Pored autora, danas će na promociji monografije “Novosadski kulturni plakat – pojave, autori, dela” govoriti recenzenti knjige Uroš Nedeljković i Zdravko Rajčetić, kao i dizajner publikacije Nenad S. Lazić.
Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press DOO, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.