У нашем најстаријем књижевном, научном и културном друштву данас је отворена изложба посвећена Издавачком предузећу Матице српске, које је деловало од почетка 1952. све до 2007, када је отишло у стечај. Била је то, како је рекао председник Матице српске проф. др Драган Станић, „једна велика и лепа, мудро започета и принудно довршена прича у двовековној, замамној историји најстарије српске културне установе”. Поставка, приређена у фоајеу Свечаног салона Матице, коју је припремила архивиста Јана Богдановић, обухватила је изабрану архивску грађу, као и књиге из култних библиотека: „Мозаик”, „Данас”, „Српска књижевност у сто књига” , као и дечјих едиција „Плави зец” и „Овејана зрнца”. које су обележиле историјат дуго година једног од највећих издавача на подручју Војводине.
Отварајући изложбу проф. Станић је подсетио на чињеницу да је друштво примарно и основано „да се књиге сербске рукописне на свет издају и распрострањавају , и то сад, и одсад, без престанка, за свагда” . „У читавој исторји Матице српске, период постојања Издавачког предузећа јесте период када се Матица српска најпотпуније и најбурније бавила издавачком делатношћу”, рекао је Станић, илуструјући то податком да су свеокупно од оснивања установе до почетка Другог светског рата изашле укупно 302 књиге, а да је само у периоду од 1946 до 1955 објављено 306 књига и других публикација. Председник Матице српске је подсетио и на чињеницу да су у развоју Издавачког предузећа огромну улогу имали уредници попут Бошка Петровића, Александра Тишме, Раше Попова, Светозара Петровића, Јудите Шалго, као и директори као што су Сава Јосић, Радован Ждрале, Миодраг Грујић…
Управница Рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић Радовић навела је у свом слову на отварање изложбе да је ово тек почетак. „Ушли смо у један заиста велики посао, а то је сређивање грађе Издавачког предузећа. И већ смо почели да размишљамо о томе шта бисмо могли да објавимо, који пројекат да осмислимо, јер сачувани су рукописи, преписке, дневници… Свашта ће се родити из овог првог корака”, рекла је проф. др Зорица Хаџић Радовић, а ауторка изложбе и каталога Јана Богдановић признала је да није било лако приказати у десетак витрина пола века једне озбиљне издавачке куће. „Верујем да је на крају направљен избор који показује шта је све било најбитније, попут Андрићевих записа који до сада нису били представљани јавности”, навела је Јана Богдановић, која је искористила прилику да се захвали и свим колегама из Матице који су јој помогли у реализацији изложбе.
„С обзиром на то да је делатност Издавачког предузећа Матице српске већ ствар прошлости, те да је минуло готово две деценије од како је предузеће отишло под стечај, одиста је настало време када је, мудрим истраживачким програмом рада, о којем брине проф. др Зорица Хаџић Радовић, с јаким разлозима и великим очекивањима започето претраживање Архиве предузећа, која се налази у Рукописном одељењу Матице српске. Поводом велике, двовековне годишњице најстарије српске културне установе млада колегиница Јана Богдановић је приступила системском истраживању овог фонда. Због много чега биће драгоцено што је кренуло истраживање Архиве Издавачког предузећа Матице српске, па треба зажелети управници Рукописног одељења и самим истраживачим много среће у даљем раду. Било би дивно кад би се у овој великој, слављеничкој години објавило доста грађе из овог Фонда, а још би било лепше када бисмо за коју годину добили читаву монографију о раду Издавачког предузећа Матице српске.”, поручио је проф. Станић.
М. С.
Пројекат „Утицај Матице српске на културни, научни и друштвени развој Новог Сада“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.