Иницијална идеја да се формира видео-документација о поступку конзервације и рестаурације слике Павла Симића „Српска народна скупштина у Сремским Карловцима 1. маја 1848. године“ у оквиру пројекта Галерије Матице српске „РеКонзервација”, развила се у документарно-играни филм Летопис „Мајске скупштине 1848“, сценаристе и редитеља Мирослава Стајића.
Непознати детаљи, откривени захваљујући савременим научним приступима у конзервацији и рестаурацији, као и употребом нових технологија, подстакли су стручни тим Галерије Матице српске да настави истраживање о узбудљивом „животном путу” чувеног уља на платну и покуша да открије историографске чињенице о Симићевој патриотској икони, које до сада нису биле познате.
Тако се, у сарадњи са кустосима Мађарског националног музеја у Будимпешти и увидом у њихову архивску документацију, сазнало да је овој институцији у другој половини 1890. године извесни Х. Бауер, трговац уметнинама из Беча, понудио на продају слику „Мајска скупштина“ и истоимену литографију из 1863. године.
Потом ће ова слика бити и изложена на великој Миленијумској изложби, одржаној у мађарској престоници 1896, након које ће, скривена у депоу највећег музеја у Мађарској, провести више од пола века. Та прича о путу слике од фрушкогорског манастира Кувеждин, где је настала око 1850. године, преко Беча и Будимпеште до Новог Сада и нове сталне поставке Галерије Матице српске, филмским језиком уобличена је у Летопис „Мајске скупштине 1848”.
Поред директора фотографије Александра Зеца, у реализацији су учествовали и драмски уметници Југослав Крајнов и Љубиша Милишић, као и др Исидора Поповић, а оригиналну музику компоновао је Федор Вртачник. Играно-документарни филм Летопис „Мајске скупштине 1848” снимљен је у продукцији ГМС и Миста Production, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама.