This Is My Truth Tell Me Yours наслов је албума бенда Мanic Street Preachers из деведесетих.
Овај наслов је преузела и драматургиња из Загреба, Јасна Жмак, која је прошле године постала једна од ретких жена са титулом гран-прија Битефа „Мира Траиловић”. Јасна управо то и види као једну од истина које је тематизовала – зашто нема више жена којима је то пошло за руком?
Јасна Жмак је ову представу извела и на Фестивалу савременог позоришта „Дезире” у Суботици, у организацији Позоришта „Деже Костолањи”. Будући да је једна од истина и њен однос према представи „Мандићмашина” Марка Мандића, уметника којег публика „Дезиреа” јако добро познаје, врло је лако успоставила однос и са Суботичанима. Јасна Жмак развија идеју перформанса који је заснован на истинитом догађају – пуцању из пиштоља на Марка Мандића (сцена у представи за коју глумац замоли некога из публике да то уради).
Када је Јасна то урадила, развила је тинитус (непрекидно зујање у ушима), због чега је била потакнута да размишља и даље од тога – колико понашање једног мушкарца може да се одрази на свет жена. Или још прецизније и боље одређено у погледу тематског оквира – колико уметник може и треба да се бави неким питањима која по дефиницији проузрокују бол другима. Из овога следи још само једно – да ли је уметност слободна?
Док Јасна Жмак развија све ове идеје, она на сцени врца од енергије. Њен глас не престаје да емитује сигнале, а текста, подтекста, метатекста, има на претек. Делује да свако може да нађе нешто што га занима – зрно трача, зрно закулисних позоришних дешавања, трачак објашњења како и зашто настаје једна представа, али и трачак наде зашто су нам људска бића драга. Кроз бројне главне линије и дигресије, Јасна Жмак исприча читаву историју свог бића, приватног, као и оног које је добар део живота посветило позоришту, у циљу професионалног развоја.
На моменте, па и добар део перформанса, прича постаје део сексуалног образовања. Део онога што Јасна никада никоме није испричала, па се позориште претвара у простор психотерапијског рада. Заиста је запањујуће каква и колика дејства има само једна условно речено мала представа. Један соло, кад би се изразили језиком позоришта.
Најубедљивији поступак је само финале представе This Is My Truth Tell Me Yours Јасне Жмак, када она диктира монолог Марку Мандићу, којег такође игра она сама. Ради то са веома пуно пажње, нежности, баш као и када уместо да узме девојку из публике, женско тело поставља по сцени као лампу.