This Is My Truth Tell Me Yours naslov je albuma benda Manic Street Preachers iz devedesetih.
Ovaj naslov je preuzela i dramaturginja iz Zagreba, Jasna Žmak, koja je prošle godine postala jedna od retkih žena sa titulom gran-prija Bitefa „Mira Trailović”. Jasna upravo to i vidi kao jednu od istina koje je tematizovala – zašto nema više žena kojima je to pošlo za rukom?
Jasna Žmak je ovu predstavu izvela i na Festivalu savremenog pozorišta „Dezire” u Subotici, u organizaciji Pozorišta „Deže Kostolanji”. Budući da je jedna od istina i njen odnos prema predstavi „Mandićmašina” Marka Mandića, umetnika kojeg publika „Dezirea” jako dobro poznaje, vrlo je lako uspostavila odnos i sa Subotičanima. Jasna Žmak razvija ideju performansa koji je zasnovan na istinitom događaju – pucanju iz pištolja na Marka Mandića (scena u predstavi za koju glumac zamoli nekoga iz publike da to uradi).
Kada je Jasna to uradila, razvila je tinitus (neprekidno zujanje u ušima), zbog čega je bila potaknuta da razmišlja i dalje od toga – koliko ponašanje jednog muškarca može da se odrazi na svet žena. Ili još preciznije i bolje određeno u pogledu tematskog okvira – koliko umetnik može i treba da se bavi nekim pitanjima koja po definiciji prouzrokuju bol drugima. Iz ovoga sledi još samo jedno – da li je umetnost slobodna?
Dok Jasna Žmak razvija sve ove ideje, ona na sceni vrca od energije. Njen glas ne prestaje da emituje signale, a teksta, podteksta, metateksta, ima na pretek. Deluje da svako može da nađe nešto što ga zanima – zrno trača, zrno zakulisnih pozorišnih dešavanja, tračak objašnjenja kako i zašto nastaje jedna predstava, ali i tračak nade zašto su nam ljudska bića draga. Kroz brojne glavne linije i digresije, Jasna Žmak ispriča čitavu istoriju svog bića, privatnog, kao i onog koje je dobar deo života posvetilo pozorištu, u cilju profesionalnog razvoja.
Na momente, pa i dobar deo performansa, priča postaje deo seksualnog obrazovanja. Deo onoga što Jasna nikada nikome nije ispričala, pa se pozorište pretvara u prostor psihoterapijskog rada. Zaista je zapanjujuće kakva i kolika dejstva ima samo jedna uslovno rečeno mala predstava. Jedan solo, kad bi se izrazili jezikom pozorišta.
Najubedljiviji postupak je samo finale predstave This Is My Truth Tell Me Yours Jasne Žmak, kada ona diktira monolog Marku Mandiću, kojeg takođe igra ona sama. Radi to sa veoma puno pažnje, nežnosti, baš kao i kada umesto da uzme devojku iz publike, žensko telo postavlja po sceni kao lampu.