У Матици српској данас је одржана пригодна свечаност поводом заснивања у Библиотеци Матице српске поклон библиотеке Руске Федерације и отварања изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“. Председница Покрајинске владе Маја Гојковић је, обраћајући се на скупу, истакла значај културне сарадње и историјских веза Србије и Русије. „Ово су два важна и дубоко симболична културна догађаја и аутентични подсетник на снажне историјске, културне и духовне везе српског и руског народа, вековима грађене на узајамном поштовању и разумевању. Заједнички дајемо снажан подстицај јачању наших пријатељских односа и даљем прожимању и оплемењивању двеју култура”, рекла је Маја Гојковић.
Она је такође истакла и чињеницу да је Библиотека Матице српске, једна од најстаријих и најзначајнијих установа српске културе – чувар нашег језика, писма, колективног сећања и националног идентитета, додајући да управо овде, где се вековима сабира и чува духовно благо српског народа, библиотека Руске Федерације добија своје право место. По њеним речима, сам поклон је симбол пријатељства, поверења и заједничке будућности.
Говорећи о изложби „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“, председница Покрајинске владе је оценила да се ради о важном подсећању на један од кључних тренутака наше историје – борбу за независност српског народа у 19. веку, у којој је, како је оценила, подршка руских дипломата имала значајну улогу. „Тај период верно сведочи о дубокој историјској повезаности наших народа, о заједничком стремљењу ка слободи и правди, о поносу и части као најзнаменитијим обележјима националног карактера код Руса и Срба“, нагласила је председница Покрајинске владе.
Министар културе Никола Селаковић је у сдвом обраћању истакао да овај догађај на најјачи начин сведочи о снази сарадње, међусобног поштовања и трајних духовних веза између два народа. Он је при томе додао да је сарадња Матице српске и БМС са представницима Амбасаде Руске Федерације у Београду омогућено успостављање системског оквира за обнову фондова руске књиге и унапређење културних програма што, како је рекао, није само административни корак него жива потврда да култура остаје један од најчвршћих мостова који повезују народе а та веза је дубоко укорењена у заједничкој историји.
„У времену у којем живимо, сведоци смо појава које изазивају забринутост цивилизованог човека. Не можемо а да не приметимо да су у појединим развијеним културним центрима руске књиге, руска музика, руска уметност намерно и систематски потискиване, па чак и уклањане из јавног простора. Такав однос према култури, без обзира на политичке околности, не доприноси ни демократским ни културним вредностима савременог друштва. Напротив, он је симптом озбиљне регресије једног друштва. Уместо да повезује, што јесте смисао културе, он људе и народе удаљава. Култура мора да буде простор сусрета, дијалога и уздизања, никако падања“, закључио је Селаковић.
Управник БМС Селимир Радуловић подсетио је на чињеницу да је прва размена књига Матице српске с Императорском руском академијом започела још 1830, када јој је Матица упутила своја издања – свеске Летописа и прве објављене књиге. „Императорска руска академија узвратила је даром 1832: поклонила је 24 наслова у 59 томова књига. Уз дар је упућено и пропратно писмо с потписом Петра Соколова, сталног секретара Академије и редовног државног саветника. Од тада се сарадња с руским институцијама успешно шири и развија. У БМС се данас налази око 40.000 књига на руском језику, из различитих области, прибављених разменом, куповином и даривањем”, навео је Радуловић, а на свечаности је о повезницама двају народа говорио и Александар Боцан Харченко, амбасадор Руске Федерације у Београду.
М. Стајић
Пројекат „Утицај Матице српске на културни, научни и друштвени развој Новог Сада“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.