Новосадски биг бенд је протеклих неколико година био веома активан у региону презентујући своје пројекте „Диско опера” и „Рок опера” од Вараждина до Опатије, од Порторожа и Загреба до Београда и матичног града. И све то под уметничким руководством композитора Федора Вртачника, дипломца чувеног америчког Музичког колеџа Беркли, који је у последње три деценије радио аранжмане за ансамбле широм света шаролике по музичкој оријентацији, а није згорег подсетити и на то да је аутор концертног програма Здравка Чолића „Симфоник”, у оквиру којег легендарни Чола изводи своје хитове препаковане за позамашну формацију састављену од симфонијског оркестра, биг бенда и пратећег састава. Од 2003. Вртачник води НББ с којим је до сада одржао више од 300 концерата.
У којој фази је нови албум Новосадског биг бенда?
– Пројекат је у припреми, завршено је отприлике осамдесет процената онога што је планирано, тако да је реално да у студио уђемо у јануару или фебруару следеће године. У питању је, иначе, веома занимљив материјал – класика у џезу. Одабрао сам десетак класичних тема, од Баха, Моцарта и Бетовена до Фореа, које су онда аранжиране у џез маниру, дакле с другачијим ритмовима, веома атрактивним, хармонским прогресијама, са низом импровизацијских решења. Захтевно, али верујем да ће публици бити веома атрактивно.
Недавно је објављена и Ваша „Aria di primavera”, композиција за клавир и гудачки оркестар, са нашом великом пијанисткињом Ритом Кинком као солисткињом?
– У питању је потпуно другачији пројекат, који се паралелно развија. Он је чисто ауторски, а назвао сам га „Фантастично путовање”, јер обухвата мој животни пут, и приватан и професионални, и прати разнолика музичка интересовања која ме све ове године прате. Радећи, наиме, с низом оркестара, као аранжер и диригент, анализирајући бројне композиторе, како класичне тако и савремене попут Енија Мориконеа или Џона Вилијамса, бележио сам неке теме и сада их развијам. Нумера „Aria di primavera” се већ налази на интернету, а објавио је познати сервис VEVO. Ту је и „Магични валцер”, који је већ извео Симфонијски оркестар РТС-а, а следиће једна латино нумера, па гудачки квартет допуњен ритам секцијом…
Моја идеја је да се представим стилски што разноврсније, и мелодијски и у смислу техника аранжирања, оркестрације… Упркос чињеници да и када изводимо туђе композиције увек у њих уносимо нешто своје, ипак је ауторски рад оно што музичара највише испуњава. Јер ту се највише види и емоционална енергија и знање и искуство. Будући да сам већ шест година један од аранжера на лондонском Вест Енду – где увелико припремамо Божићне концерте, који у Ројал Алберт холу крећу 11. децембра – у прилици сам да мастеринг материјала за „Фантастична путовања” радим у легендарном Abbey Road-у, где ће бити и снимљена последња композиција тог будућег албума.
Кад смо код ауторства, потписали сте и музику за филм, за играно-документарни „Летопис Мајске скупштине 1848”?
– Реч је о амбијенталној музици за остварење са, у основи, историјском темом. И рад је био веома инспиративан, јер сам с једне стране сазнавао неке детаље из прошлости, с којима до тада нисам био упознат, а с друге, први пут сам пред собом имао филм – без музике, и задатак да пригодним мелодијама обојим атмосферу, допринесем емоцији. Суштина је била у томе да се не пренаглашава музички текст већ да се он прилагоди, и мислим да сам успео у томе. У сваком случају, било је тим занимљивије, јер би у току следеће године требало да радим нешто слично за једну велику америчку продуцентску кућу, за један њихов документарни серијал. А како је рекао продуцент из те куће: да знам да пишем музику, ја бих то радио, али пошто не знам, за тај посао ангажујем оне који знају.
Мирослав Стајић
Пројекат „Приче из војвођанских атељеа – где уметност настаје“ реализује Дневник Војводина Пресс ДОО, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.