Визуелна уметност

ШТА СЕ ДЕШАВА КАД СЕ ПЕСКОМ ИСПИШЕ ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ? Инспирација стиже из стрипа „Сендмен”: посетите Музеј савремене уметности Војводине

Од вечерас све до 21. јуна поклоници ликовне уметности биће у прилици да уживају у изложби Пешчана померања – Избор из Збирке цртежа и графике Музеја савремене уметности Војводине.

Поставка ће обухватити око 160 радова ауторки и аутора као што су Лазар Вујаклија, Иван Радовић, Миливоје Николајевић, Анкица Опрешник, Милан Керац, Младен Србиновић, Урош Тошковић… Као посебан сегмент, на изложби ће бити укључени радови студената Графичког одсека Факултета ликовних уметности у Београду, који ће допринети новом сагледавању дела из збирке. 

У изложбу ће бити укључена и Графичка мрежа, која ће током изложбе извести акцију колективне штампе, чиме се музеј повезује са независном уметничком сценом, савременим токовима у графици и актерима на уметничкој сцени. 

Лајтмотив изложбе, по замисли њеног кустоса Мирка Кокира, прича је из стрипа Нила Гејмана „Сендмен”, чији се главни лик Морфеј ослобађа из заточеништва, откривајући промене унутар сопственог света снова. У том смислу концепт изложбе везује се, са једне стране, за природни феномен у коме се пустињске дине посредством ветра померају, што утиче на промену читавог пејзажа и непосредне околине. С друге стране,  везује се за оно што је нестабилно и подложно сталним променама. 

Другим речима, изложба представља један поглед на збирку МСУВ, изложен преиспитивању. Она не представља апсолутну истину, већ простор за појединачне приче које могу бити постављене у различите односе. Заснована на сагледавању музејске збирке и улоге музеја у формирању историја и доминантних наратива, изложба акцентује процесе промена, проналази их у историји цртежа и графике, као и историји формирања саме збирке. 

Радови на папиру се врло ретко приказују публици, због природе самих медија, па тако ова нестабилност музејских предмета у физичком и идејном смислу, наглашава идеју изложбе. Сам песак асоцира на нешто што претрајава, што се мења кроз време, али у себи садржи трагове прошлости, што јесте карактер музејске колекције.

Постављена у шест целина (Папирне политике, Аура, Речник, Плурализам осамдесетих, Географије, Експеримент), изложба групише радове на основу тематских, проблемских и хронолошких категорија. Ова подела целина је нестабилна и рефлектује саму замисао изложбе, истичући процес промена идеја, мишљења и погледа. Овако груписани, радови унутар целина доносе ново читање музејских предмета и постављају их у нове међусобне односе. 

 Иначе, под окриљем збирке цртежа и графике МСУВ чувају се радови домаћих и иностраних уметница, уметника и уметничких група од првих деценија двадесетог века до данас, обухватајући радове у различитим графичким и цртачким техникама – радове на папиру, колаже и комбиноване технике, гваш, акварел, пастел, темперу и друге. Са више од 1.850 радова она је најбројнијом у колекцији Музеја.