Друштвене мреже данас обликују језик више него школа, књиге или медији.
Најутицајнији међу корисницима, инфлуенсери, имају улогу нових језичких узора. Проблем настаје када узор постане неко ко српски користи површно, а енглески без потребе.
Статуси и „сторији” (приче) пуни су израза попут: „буквално сам obsessed”, „ово је тотално vibe”, „идемо на lunch у 3”, „не могу да верујем колико је овај dress cute”. Мешање језика само по себи није спорно. У језику увек има места за нове речи. Али кад полуреченице попут „преслатко ми је како сам се данас style-овала” постану стандард, поставља се питање: да ли је ово стил или лењост?
Правопис такође трпи. Инфлуенсери често пишу „незнам”, „немозес”, „самном”, „нај боље”, као да никада нису чули за основна правила писања. И то не би био проблем да их не прати хиљаде људи који их, свесно или несвесно, имитирају.
Наслови попут „OOTD” (outfit of the day) и „GRWM” (get ready with me) преплављују објаве, и све је мање садржаја који користи српски језик на српски начин.
Слушамо како неко каже „фејлујем сваки пут кад покушам да се фокусирам”, или „хејтујем понедељак”, и не зна се више – да ли је то енглески са српским акцентом или обрнуто?
Језик се мења, али одговорност оних који га јавно користе не мења се. Јер није ствар у томе да ли си cool, ствар је у томе да ли те разумеју.