Почела је нова школска година, а многим ђацима највећи проблем и даље су гласовне промене које, успут, имају и неизбежне изузетке, тј. ситуације у којима се те промене НЕ извршавају.
Гласовна промена преласка Л у О се остварује у свим падежним облицима у једнини и множини, осим првог лица једнине: преводилац и другог лица множине: преводилаца.
Код личних имена и надимака изостаје замена гласова К, Г, Х у Ц, З, С, тзв. сибиларизација: Јованки и Луки, а не Јованци и Луци.
У новијим позајмљеницама, група – СТН остаје непромењена, и то представља одступање од гласовне промене упрошћавање сугласничких група: азбестни, аористни.
Код именица на – ИЦА, присвојни придеви на – ИН се граде тако што глас Ц заменимо гласом Ч: Миличин, не Милицин. Ово није случај код именица на – чица: девојчица – девојчицин.
До палатализације не долази код присвојних придева који су настали од личних имена која се завршавају на – КА и – ГА (Ленка – Ленкин, Олга – Олгин, Сенка – Сенкин). Она се не примењује ни код речи код којих би се палатализацијом изгубио њихов прави смисао: бака – бакин, снаха – снахин, зеко – зекин, дека – декин, слуга – слугин, коцка – коцкица, тачка – тачкица, пега – пегица, мачка – мачкица, колега – колегиница, дуг – дуги.
Такође, она се не примењује када реч губи своје значење у облицима именица испред наставка -е: граде пруге (а не граде пруже), прате војнике (а не прате војниче)…
Н. Мирковић