Док посетиоци разгледају изложене експонате, иза музејских кулиса крије се читав свет који јавност никада не види. У депоу Градског музеја Суботица спава 4.500 предмета – од фосила мамута до ретких птичијих јаја и то само са Природњачког одељења. Али зашто су затворени за јавност?
Температура тачно 23 степена. Влажност ваздуха између 50 и 55 процената. Једном годишње обавезна фумигација против паразита. Ово нису услови за чување драгоценог вина, већ за хиљаде музејских експоната које већина људи никада неће видети.
„Градски музеј Суботица има више депоа, са обзиром да имамо пет различитих одељења“, објашњава Сладана Алексић, биолог и кустос Градског музеја Суботица. Природњачко одељење које води Алексићева чува импресивних 4.500 предмета.
Када се говори о доступности ових блага, одговор је јасан: „Наши предмети који се налазе у депоу нису доступни за јавност“, каже Алексићева. Али одмах додаје: „Иако у многим другим музејима у свету постоји чак и та опција отвореног депоа, код нас то тренутно није случај, мада тежимо ка томе, јер сматрамо да и предмети који се налазе у депоу заслужују исто тако пажњу публике.“
Природњачка збирка подељена је на више подзбирки. „Имамо палеонтолошку збирку, минеролошку збирку, имамо подзбирку сисара, подзбирку птица, имамо велики хербаріјум, имамо инсектаріјум“, набраја Алексић и додаје: „Доста предмета нам долази повремено из разних страна, а неке предмете ми откупљујемо“, објашњава Алексићева. „На пример, у овој збирци птица имамо и збирку јаја, веома велику. Тако да је то све веома занимљиво.“
Међу најимпресивнијим експонатима који тренутно „спавају“ у депоу налази се фосил мамутовог зуба. „Овај предмет је, заправо, фосил мамутовог зуба. Дакле, он је веома стар, пошто је фосилизован, наравно. Чувамо га у депоу тренутно“, прича Алексићева.
Чување оваквог блага захтева прецизност. „Услови у депоу су специфични и веома је важна температура и влажност ваздуха“, наглашава кустос. „Наш депо је у главном температуре до 23 степена. Трудимо се да одржимо на том нивоу и влажност ваздуха је између 50 и 55 процената. То је нешто што одговара природњачким збиркама.“
Осим контроле климатских услова, постоји и друга, невидљива претња. „Минимум једном годишње вршимо фумигацију. То је процес помоћу кога уништавамо све паразите који би напали нашу збирку“, објашњава Алексићева важност овог процеса. „Са обзиром на то да имамо доста органских предмета, тачније, сви су предмети органског порекла, веома је важно да водимо рачуна о тим детаљима“, каже наша саговорница.
Изнад депоа налази се стална поставка природњачког одељења која се назива „Природа и човек“. „Ово је једна отворена изложба која стоји већ дужи временски период“, каже Алексићева, указујући на контраст између онога што публика види и онога што остаје скривено.
Питање које се намеће јесте да ли ће се депои икада отворити за јавност. Алексићева је јасна у својим намерама: музеј тежи ка томе да једног дана и њихова скривена блага виде светлост дана, по угледу на многе светске музеје који су већ увели концепт отвореног депоа. До тада, 4.500 прича од фосилизованих зуба мамута до ретких примерака из инсектаријума чека иза затворених врата, чувано посвећеним рукама кустоса који верују да сваки од тих предмета заслужује да буде виђен.
Текст и фото: Сандра Иршевић
Пројекат „Благо депоа војвођанских музеја” реализује „Дневник Војводина прес”, а суфинансиран је из буџета Реоублике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.