Kulturni dnevnik

Internacionalni žiri 29. Videomedeja festivala koji su činili Agnieszka Kubicka-Dzieduszycka (Poljska), kustoskinja i producentkinja medijske umetnosti; Marina Gržinić (Slovenija), filozofkinja, teoretičarka i umetnica; i Nenad Milošević (Srbija), filmski reditelj i

U izdanju Arhiva Vojvodine, uz podršku Pokrajinske vlade, iz štampe su izašla izabrana dela, u pet knjiga, pesnika Pere Zupca. Tokom posete njegovom književnom ateljeu konstatujemo da se u njegovoj

Laslo Krasnahorkai (1954) jedan je od najznačajnijih savremenih mađarskih pisaca, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Već njegov prvi roman „Sátántangó”, objavljen 1985. godine (na srpskom izašao u izdanju

Fotografski ateljei prostori su u kojima nastaju vizuelne priče sposobne da sačuvaju prolazne trenutke i pretvore ih u trajno svedočanstvo jednog vremena. Upravo takav stvaralački pristup predstavlja izložba fotografija Srđana

U savremenim umetničkim ateljeima prepliću se vizuelna umetnost, dizajn, digitalne tehnologije i inkluzivni pristup kulturi. Primer takvog spoja je i interaktivna izložba „Taktilni heroj rev.0.1“, realizovana u Galeriji 1 „Ateljea

Umetnost krasi, između ostalog, osećaj bogatstva obeležen sakupljanjem, kolekcioniranjem i skladištenjem. Depo u sklopu muzeja predstavlja skrovito mesto, srce kolekcije, tajni prostor u koji ne može svako da zakorači. Francuska

Književnik i istoričar Milan Micić jedan je od značajnih savremenih literarnih stvaralaca, koji zauzima istaknuto mesto na ovdašnjoj kulturnoj sceni. Ovaj pisac zapravo je istoričar po profesiji i izuzetno predan

Studentski kulturni centar Novi Sad među svojim brojnim aktivnostima posvećeno objavljuje i albume ovdašnjih savremenih strip stvaralaca prevashodno alternativnih poetika, u širokom rasponu od autorskog do andergraund stripa. Upravo u

Ponekad umetnički atelje liči više na krojačku radionicu nego na slikarski studio. Komadi starog platna, konci, tekstil različitih tekstura i boja postaju polazište za nastanak dela koja spajaju savremenu umetnost

Na­uč­no in­te­re­so­va­nje prof. Ire Pro­da­nov Kra­ji­šnik za kre­a­tiv­ni opus ve­li­kog bro­ja na­ših kom­po­zi­to­ra 19. i 20. ve­ka, kao i sa­vre­me­nih auto­ra, iz­u­zet­no je va­žno za raz­u­me­va­nje na­ci­o­nal­nog stva­ra­la­štva u do­me­nu