Етнолошка збирка Народног музеја Зрењанин настала је почетком 20. века, након оснивања самог Музеја. Велики допринос приликом њеног формирања дали су појединци, градске власти и удружења која су прикупљени етнолошки материјал поклањали Музеју.
За развој Етнолошког одељења веома је важна поклон колекција Кола српских сестара, која је у Музеј доспела након Другог светског рата. Сви поклоњени предмети од стране Кола српских сестара чувају се у оквиру збирки Етнолошког одељења.
Једно од најважнијих патриотских, хуманих и културно-просветитељских удружења, удружење жена ”Коло српских сестара”, основано је 28. августа 1903. године, на Велику Госпојину, у Београду, захваљујући залагању изузетних српских дама, а уз свесрдну помоћ књижевника Бранислава Нушића и Ивана Иванића, који су саставили први Статут друштва.
Међу оснивачицама овог друштва, ту су још и Надежда Петровић, наша позната сликарка, која је са Делфом Иванић била једна од идејних твораца Кола, као и Љубица Луковић, књижевница, преводилац и болничарка, која је са српском војском прошла кроз све ратова, док се у ретким тренуцима мира бавила оснивањем домова, школа и кухиња за болесне и сиромашне.
Повељу Кола српских сестара коју је 1922. годне израдио Урош Предић. Средишњи део овог нацрта испуњава велики круг око којег је 12 мањих, а у сваком је приказано по једно попрсје сестре у карактеристичној ношњи. Оне међусобно једна другој пружају руке, чинећи тако коло. Велики круг испуњава представа Милосрђа заогрнутог плаштом под чијим окрилјем заштиту траже брижни и немоћни. Са стране стоје две велике фигуре: лево је борац за народно ослобођење, а десно болничарка. Испод великог круга је оставлјен простор за име онога коме Коло српских сестара доделјује повелју. На самом дну, у фризу су мали аморети заузети свако својим послом.
Предићева Повеља је у сталној поставци Музеја, док су у Етнолошкој збирци најзаступљенији предмети, које је поклонило Коло српских сестара, а који потичу са подручја средњег Баната. Датирани су у временски период који обухвата крај 19. и прву половину 20. века и углавном представљају делове српске женске свечане ношње. Тако су најбројнији женски оплећци, јелеци, капе џеге и мараме, сви богато украшени златном или сребрном жицом, шљокицама и другим апликацијама.
Други сегмент колекције поклоњене од стране Кола српских сестара, односи се на делове народних ношњи са простора тадашње државе – Краљевине Југославије. Пошто зрењанински Народни музеј покрива подручје средњег Баната, па самим тим и своје збирке формира предметима са овог подручја, ови поклоњени делови народних ношњи представљају јединствену, иако скромну, колекцију која потиче ван простора Баната.
Поклон колекција Кола српских сестара допринела је да колекција златовеза у Етнолошком одељењу зрењанинског Народног музеја постане једна од најбогатијих и најзначајнијих на подручју Војводине.
Ж. Б.
Пројекат „Благо депоа војвођанских музеја” реализује „Дневник Војводина прес”, а суфинансиран је из буџета Реоублике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.