Музика

Музика као живот! ПУТ МЛАДОГ ПИЈАНИСТЕ ЛАЗАРА ТОРБИЦЕ Како је дечја игра са клавиром прерасла у сценску зрелост и професионални успех

Као дете, маштао је о археологији, историји и митологији, но уметнички пут Лазара Торбице исцртавали су тонови и ноте, а таленат је најјасније сијао за клавиром.

Његова музичка прича започела је врло рано, као игра, али се временом развила у озбиљан позив, који данас обухвата наступе, педагогију и музички менаџмент.

– Прве музичке кораке направио сам већ са пет година. Родитељи су рано препознали у мени ту музикалност, уписали су ме у музичко забавиште и усмеравали ме ка клавиру. Такмичења су уследила, а прво искуство имао сам са свега седам година. Посебну улогу у мом развоју имала је професорка Хелена Давидовић, која ме пратила кроз основно и средње музичко образовање – рекао је Торбица.

На такмичењу „Даворин Јенко” у Београду освојио је прву награду, што је постало снажан подстрек за даљи рад. Током школовања је готово редовно освајао прва места, истичући да су му и награде и евентуални неуспеси можда и подједнако значајни, јер управо ти дебакли указују на простор за напредак. Како сам признаје, клавир је у основној школи био „интензиван хоби”, нешто у чему је био изузетно добар, но истинска свест о музици као професији дошла је касније, крајем средње школе и почетком студија. 


Рад са децом

Свој уметнички пут Лазар Торбица проширио је и на педагогију. Наиме, са 21. годином добио је прво запослење у музичкој школи у Сомбору, а данас има 26 година и предаје клавир у Шапцу, а паралелно живи у Новом Саду и на докторским студијама је на Академији уметности. Рад са децом, како каже, додатно га испуњава и продубљује његово разумевање музике.


– Тада се игра претвара у одговорност, а таленат у потребу за сталним преиспитивањем и усавршавањем. Један од важних тренутака у мом животу био је наступ на београдском Шопен фесту, када сам поделио прву награду са колегом из генерације. Ово такмичење отворило ми је врата престижних сцена, од Куће краља Петра и Коларца до Народне библиотеке Србије. Посебно искуство било ми је и међународно такмичење у Паризу, када сам освојио трећу награду у изузетно јакој конкуренцији. Доказао сам сам себи да припадам свету професионалне музике – прича овај добитник бројних признања и награда. 


Менаџерски посао

Још једна димензија његове личности огледа се у организационом и менаџерском раду. Као уметнички директор „Адриатик пиано фестивала” у Херцег Новом, Лазар је активно учествовао у стварању манифестације која обједињује такмичарски и фестивалски дух, мастер-класове и концерте реномираних уметника. Фестивал ће ове године бити одржан други пут, од 12. до 15. јуна, са амбицијом да постане важно регионално окупљање младих пијаниста.


Студије је наставио на Академији уметности, у класи професорке Рите Кинке, са којом је већ раније сарађивао. Факултетски период за Лазара представља фазу уметничког сазревања, уз комплекснији репертоар, интензивнији рад и јасну жеља да се обликује као пијаниста – солиста. Упркос изазовима студентског живота, успео је да оствари запажене резултате: био је лауреат међународног такмичења у Скопљу са максималних 100 поена, наступао је у Белгији и Италији, а захваљујући успеху и ангажману постао је стипендиста Фонда за младе таленте Србије.

– Посебно место у мојој каријери заузима велики солистички концерт одржан током мастер студија, у организацији РТС-а, у Гварнеријус сали, уз директан радио пренос. То је било искуство које сматрам преломним у професионалном смислу. Поред солистичке каријере, опробао сам се и у камерној музици. Недавно сам наступао са камерним ансамблом „Анимато”, у оквиру програма посвећеног савременим српским композиторима, на концертима у Галерији Матице српске у Новом Саду и Мокрањчевој школи у Београду, што је за мене посебна част – истиче овај млади пијаниста, додавши да је трема увек присутна, али искуство му говори да се она годинама учи контролисати кроз добру припрему и самосвест.

Пут Лазара Торбице показује да се таленат не гради само вежбањем, већ и радозналошћу, отвореношћу и спремношћу да се музика живи у свим њеним облицима, односно како на сцени, тако и у учионици, и иза кулиса уметничке организације.