Kao dete, maštao je o arheologiji, istoriji i mitologiji, no umetnički put Lazara Torbice iscrtavali su tonovi i note, a talenat je najjasnije sijao za klavirom.
Njegova muzička priča započela je vrlo rano, kao igra, ali se vremenom razvila u ozbiljan poziv, koji danas obuhvata nastupe, pedagogiju i muzički menadžment.
– Prve muzičke korake napravio sam već sa pet godina. Roditelji su rano prepoznali u meni tu muzikalnost, upisali su me u muzičko zabavište i usmeravali me ka klaviru. Takmičenja su usledila, a prvo iskustvo imao sam sa svega sedam godina. Posebnu ulogu u mom razvoju imala je profesorka Helena Davidović, koja me pratila kroz osnovno i srednje muzičko obrazovanje – rekao je Torbica.
Na takmičenju „Davorin Jenko” u Beogradu osvojio je prvu nagradu, što je postalo snažan podstrek za dalji rad. Tokom školovanja je gotovo redovno osvajao prva mesta, ističući da su mu i nagrade i eventualni neuspesi možda i podjednako značajni, jer upravo ti debakli ukazuju na prostor za napredak. Kako sam priznaje, klavir je u osnovnoj školi bio „intenzivan hobi”, nešto u čemu je bio izuzetno dobar, no istinska svest o muzici kao profesiji došla je kasnije, krajem srednje škole i početkom studija.
Rad sa decom
Svoj umetnički put Lazar Torbica proširio je i na pedagogiju. Naime, sa 21. godinom dobio je prvo zaposlenje u muzičkoj školi u Somboru, a danas ima 26 godina i predaje klavir u Šapcu, a paralelno živi u Novom Sadu i na doktorskim studijama je na Akademiji umetnosti. Rad sa decom, kako kaže, dodatno ga ispunjava i produbljuje njegovo razumevanje muzike.
– Tada se igra pretvara u odgovornost, a talenat u potrebu za stalnim preispitivanjem i usavršavanjem. Jedan od važnih trenutaka u mom životu bio je nastup na beogradskom Šopen festu, kada sam podelio prvu nagradu sa kolegom iz generacije. Ovo takmičenje otvorilo mi je vrata prestižnih scena, od Kuće kralja Petra i Kolarca do Narodne biblioteke Srbije. Posebno iskustvo bilo mi je i međunarodno takmičenje u Parizu, kada sam osvojio treću nagradu u izuzetno jakoj konkurenciji. Dokazao sam sam sebi da pripadam svetu profesionalne muzike – priča ovaj dobitnik brojnih priznanja i nagrada.
Menadžerski posao
Još jedna dimenzija njegove ličnosti ogleda se u organizacionom i menadžerskom radu. Kao umetnički direktor „Adriatik piano festivala” u Herceg Novom, Lazar je aktivno učestvovao u stvaranju manifestacije koja objedinjuje takmičarski i festivalski duh, master-klasove i koncerte renomiranih umetnika. Festival će ove godine biti održan drugi put, od 12. do 15. juna, sa ambicijom da postane važno regionalno okupljanje mladih pijanista.
Studije je nastavio na Akademiji umetnosti, u klasi profesorke Rite Kinke, sa kojom je već ranije sarađivao. Fakultetski period za Lazara predstavlja fazu umetničkog sazrevanja, uz kompleksniji repertoar, intenzivniji rad i jasnu želja da se oblikuje kao pijanista – solista. Uprkos izazovima studentskog života, uspeo je da ostvari zapažene rezultate: bio je laureat međunarodnog takmičenja u Skoplju sa maksimalnih 100 poena, nastupao je u Belgiji i Italiji, a zahvaljujući uspehu i angažmanu postao je stipendista Fonda za mlade talente Srbije.
– Posebno mesto u mojoj karijeri zauzima veliki solistički koncert održan tokom master studija, u organizaciji RTS-a, u Gvarnerijus sali, uz direktan radio prenos. To je bilo iskustvo koje smatram prelomnim u profesionalnom smislu. Pored solističke karijere, oprobao sam se i u kamernoj muzici. Nedavno sam nastupao sa kamernim ansamblom „Animato”, u okviru programa posvećenog savremenim srpskim kompozitorima, na koncertima u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i Mokranjčevoj školi u Beogradu, što je za mene posebna čast – ističe ovaj mladi pijanista, dodavši da je trema uvek prisutna, ali iskustvo mu govori da se ona godinama uči kontrolisati kroz dobru pripremu i samosvest.
Put Lazara Torbice pokazuje da se talenat ne gradi samo vežbanjem, već i radoznalošću, otvorenošću i spremnošću da se muzika živi u svim njenim oblicima, odnosno kako na sceni, tako i u učionici, i iza kulisa umetničke organizacije.